Дело

102 Д Е Л 0 тово ни требало. Немачке црквене кљнге још впше помажу понемчавању. Годпне 1586 штампа Словинац, парох у Бптову, 8ншш Кго!еу своје Оисћоупе р1ебше I). Магсчпа БиШега и т.д. у Данцигу. Поред Лутерових песама има и других немачких „духовних“ песника, с нотама молитава, похвала и др. Текст је словнначки, натпис већпном немачки. II ако је језик Кго1'еу-ов олизак пољском, ппак се осећа да се он нарочито стара увести словиначки као књнжевни, а то свакако по жељн кнезова својпх, којнма п захваљује па помоћн у том раду. Усамљен овај покушај слаоо је могао да сузбије продирању Немаштва п књигом. Последњи херцог из домаће дпнастије по мушкој линији, Болеслав XIV, морао и поред своје неутралностп претурптп преко главе многе беде триестогодишње војне. Он умре г. 1687, те му земља прииаде Бранденбургу; али су предњи, приморски део, н даље н дуго још држали Шведи. Хохенцолернп су се морали задовољптн задњим Поморјем и титулом херцога Кашубима и Вендима, и добпше и онај део Поморја тек после ратова за ослобођење. Иосле њега управљала је до смрти своје, 1660 год., сестра му, херцогпња Ана, коју је он удовицом примио к себи и уступно јој б1о1р-ску област. Њен снн умре 1684 у Кениксбургу као вазал бранденбуршког велпког курфирста; његов сип пак као језуита у Пнголштату. Ана се нарочито одликовала као заштитница уметностн п књижевности. Други књижевник словиначки, МШа1 МобПик (РопШпиз, Вгискпег) бсћтокчт-ски парох, нарочито је ужпвао благодети њене дарежљпвости. Оп је 1643 штампао кратак катпхизис Лутеров са 7 покоринх псалама Давидових. Текст је на немачком, на левом ступцу, и на словиначком, у десном ступцу, натписи већином на латинском. Ново нздање штампао јд 1758 године, а тако и 1828. У Мостниково време опажала се јасно разлпка између словиначког п кашупског говора. Област словиначког све се више сужавала. Нини се да је у XVIII в. словиначки говор сужен само на Оагс1е-ску и Зсћтоћдп-ску парохију, алнје, ослањајућп се на лебакашупски, добро се још одржавао у 01о\\чШ-у, /е/епо\\-у, Сћагћго\у-у, на Леби. У Гард-у враћен је 1766 проповедник зато што није добро знао словиначки, те му нпсу разумевали проповедп. У 8сћто1зШ-у је 8раг&шв (1696—1719) марљнво преводпо н преневавао побожне несме на словиначки,