Дело

104 Д Е Л 0 н ВиШж-а још и даље на запад, 81о1р и 8сћ1а\уе. До XIII в. називљу становнике западно од р. Лебе Словенима, а источно од ње Поморцима. Откако Орден дође у ове крајеве, гради се разлика између Поморја и данашње западнопруске Померелије. Ова је област у XIII в. била шш потпуно словенска, сматрала се пољском. Год. 1793 обухватала је у задњем Поморју област кашупског говора поред лауенбуршког и нешто столпског округа и говорне остатке у битовском. Год. 1860 говорна граница иде са истока назапад линијом Опемлп—ЛПНепћег^—Оззескеп—Ргећеп(1о\\-—багћзке—Гећа (град) —Сћагћго\\'—7.ехепо\\'—Оатшеи (на Гиро\\'-у) —Стагс1е. цркви се служило немачким н кашупскпм или пољским, у кући кашупским, али на левој страни потока Клукна словиначким. Године 1885 почињала је та граница на североисточном углу Леба-језера, па је ишла до ушћа Лебина, па уз њу до 7егепо\\г-а, одатле преко Роћ1о1-а, С1ош12-а на Оаг(1е. Године 1900 види се да .је Немаштво и тако сужену област поцепало, одвојивши Словпнце на неколико села с леве стране Клукна, Лебакашубе источно од њега нарочито у 01езећћ2 н Сгагпошке (на .југоисточној страни Кећа-језера) и око њих. Врло су различни подаци о броју Кагауба. За 1890 г. поставља Фиркс по званичном попису 55539. Број је сувише малн, јер се многи Кашуби на пописним листама обележавају као Пољаци. У првом издању малог Мајерова Лексикона наводп се 85500, у Брокхаузову 170000, филолог В1зкорз1а рачуна на 18000(1, Вг. Бе^о\\'зк1 као најпоузданије 137000, Катпћ 330917 (од којих 130700 у Амернци). Лебакашуби су већ понемчени осем у споменуте две општине на Леба-језеру. II историја и евангелистичка вероисповест свезује их впше са Словинцима него с осталим Кашубима, којп су готово сви католици (97,39° о). За Кашубе даје Фиркс још ове иодатке. Било пх је 26984 људи, 28555 жена; као „матерњи језик“ означило је и немачкн и кашунски 1223 човека н 990 жена. Међу овима било је 595 евангелиста; несразмерно већп проценат него према целокупном броју, што и овде показује колико евангелиштво помаже ионемчавању. чЈ — Кад је 997 годпне св. Адалберт дошао у Данциг, био је то град пољски. Госнодарем му беше Болеслав, други хришћански владалац пољски. Али је он непрестапо имао посла с устан-