Дело

БАЛТИ II СЛОВЕНИ V НЕМАЧКОЈ 1 05 дима Номораца, који су врло лабово били везани за његову државу. Чини се да је моћније било господарство црквенско, ако не хамбуршког (834) илп магдебуршког (963) владичанства а оно гнезнањско (око 1000 године). С владиком Вернером од Кујавије или Леславе, који 1148 доби на дар земљу од Лебе до Данцига, с десетком од усева и риболова, почиње доба, у које је Западно Поморје на исток до Лебе била .једна епархцја. једно херцоштво с домаћом династијом, које се сродничким везама више везнвало за Немачку него за Пољску. Пољаци поступаху с Померелском као са својим поседом и иоставл>аху намесника у Данцигу (Субислава, Самбора, Мествина). До 1220 г. били су они на миру с Пољацима, али се Свантополк (1220—1226), син Мествином, завади с њима, чим ступи на управу. Он уједини 1227 Славију с Поморјем, и позпваше иемачке досељепнке у Данциг, поклањао је манастирима велике приходе, обвезао се иапи Гргуру IX да помаже иохришћавању Пруса. Његов последник, Мествин II (1266—1294), признаде снзеренство бранденбуршким маркграфима 1269 и прнзнаде им Данциг. По смртп му пограбише му се око државе Орден, Бранденбург и Пољска. Кратко време држаше је пољскн краљ Пшемислав (у 1295), прогласивши се и херцегом Поморју. Затим је присвоји син моћног Отокара, Већеслав II. Већеслав III уступи је Бранденбургу 1305 годипе. Али Владислав, пољски краљ, упаде у Повншље. А кад Бранденбурговцн 1308 уђоше у Данциг, иозваше Данцпшанп Орден, који откупп од Бранденбурговаца права њихова, поседе 1310 сам земљу и држаше 1313 сву земљу до Леуенбурга, Бнтова, Столпа. и даље. За то се време Немаштво ширило п јачало, налазећи у управптеља обнлате помоћи. До распада Орденова бнло је већ Немаштво толико ојачало, да ни Иољска. заузевши опет ове земље у половнип XV века, ннје могла показати јаче утнцаја свога. У ирвој деобп Пол>ске 17 72 припаде Померелска Пруској, Лауенбург и Битов бпо њеи још од 1657 годипе, те се понемчавање наставило слободно. Пољаци. По Фирксу било је 1890 у Европи Пољака 13 мплпјона, од којих бћл (Бецо\\'бкЈ 10) у Русији, з1 •_> у Аустро-Угарској п 3 мнлнјопа у Немачкој. Овај последњи орој тачан је. ако се у њ урачуна п број Мазура п Кашуба. Фиркс рачуна по звапичним пописним листама, које у овом случају не могу бнтп тачне, јер повећавају број у корнст Пољака, пошто се многи