Дело

БАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 1 1 1 У мазурскпм срезовима има у Ог1е18ђег§;-у 53082 (преко 82° о) Мазура, у Јоћапшзћиг^-у 42220 (преко 81°/о), у ХгмгЈепђпг^-у 40138 (преко 77%), у Оуск-у 34750 (преко 69° о), у 8епбћиг^-у 28870 (преко 63%). У мањшш су Мазури у срезу Ов1его(1-у: 31830 (преко 49%), у Маг^гаћом-у: 14080 (преко 36%) и у ћотгп-у (преко 32° о). Наскоро ће дакле Каз^епћиг^, Оо1г1ар, Ап^егђиг^, А11еп8(е1п постати чисто пемачки, а НоТхеп, Маг^^гаћогса, ОбТегог!е и бепбћиго- уступити иадоћности напредпог Немаштва. ( ћтеКћиг^, Јоћапшзћиг^ и ХеМепћиг^ остаће још приоежшптем Мазурству због залеђа пољског, због мало железних путова и огромних шума, и ако им градови срески већ пзгледају немачки. Град ћуск, као станиште гимназијн и гарнизону, може се већ назвати чистим немачким градом; погранична парохија ОзТгокоПеп чинн се немачком, нарочито откако пролази кроз њу железни друм, дуж који Немаштво допире тако и до руске граннце. Тецнеру се чини да ће у будућности остати у Источној Пруској једно мање Мазурско острво источно од ћуск-а п једно веће западно на граници. — За ратова између Ордена и Пруса била је на данашњем поседу мазурском област ОаИигИа и 8ш1апа. Галинде спомиње већ Птоломеј. У првој тисући по Христу иахолимо их у борбп с Русима а нарочнто с Пољацнма, који су рано продрли из Мазовије на север. Галпндп су свакако били пруског порекла, п осташе као н тн сродни им суседн многобошцима, то је с тога п било узрока борби с похришћањеним Мазовцима. Конрад. херцог мазовски, ноклони 1222 велики део земљишта отета од Пруса владнцн Христијану, а 1226 потврдн цар Фридрих 11 Немачком Ордену иосед ове земље и онпх које би се још заузеле у борбама. Те се борбе н завршише подјармљењем Пруса п опустошењем области 8сћа1аи-е, Хаг1гау-е 8иг1ау-е и ОаПшН-е. Шума се ширила преко згаришта све даље и даље, вековима. Овде онде остало је по неко насеље, те сестаре успомене одржаше. Ако путови кроз ову пустињу баш п ннсу бнлп потнуно без људи, ипак се о правом становништву не може говорнти. Ордеп поче подизати насеља, али су она била врло растурена. Међутим се Мазовци с југа труде да се населе у тпм горама. те је међу њнховнм херцознма н Орденом често долазило ш сукоба. Херцог Јован жалн се непрестано од 1409—1416 на насиља Орденова према досељеннм Мазовнма. Орден се бранио да је ово земљнште дато у носед њему, алп се по свему види да међ\