Дело

112 Д Е Л 0 његовом државином и херцоштвом мазовскнм није било утвр11ене границе. Она је утврђена тек 1422 и од онда у главном остала тако. Немци, Прусн и Мазовци, настањени овде, живели су већином по кулмском (колмарском) праву (слободни сељаци без обвезе кулучења); Словена је било највише. Од 16. века употребљавају се називи Пољаци и Мазурн за све Словене у јужном делу Псточне Пруске један поред другог, без већег разликовања. Само се нод пољским нештофиније, одличније подразумевало, под „мазурским" обичније, простије. Тек почетком 19. века постао је назив Мазури општији. Он се свакако почео употребљавати ради разликовања од католичких Пољака, обухваћених Пруском у деобама Пољске. Филипони. — Усред Мазура, а у јужнијем чистијем делу њихову, у главном око речице Крутиие, живе у неколико малих села, за која су они искрчили земљиште, ове добеглице из Русије. Пошто се у Русији у другој половинн XVII века почела заводити Никонова поправка словенеке службе и св. књига, а и нобуна стрелаца била угушена, то услед насталог гоњења „старовјераца“, добегоше многи у витепску (ЛУПећвк) област, нарочпто у околину Кгесгус-а н ћојем'-а, где нх као вредне радннке радо примише. Доцније се овима придружпше и неки од оних што су нрво утекли на острво М Је(к-у н у олоњецки крај (код Белог Мора). Још пх је утекло нешто у Сибирију, нешто у Буковину и пограничну Пољску око 8и\\а1к1 и др. Године 1733 зове пх Кулчински Филипонима, како се прво ирозвали они староверци у олоњецком крају по Филипу Пустосвјату, вођн им, па се то име после пренело и на друге. Секта се ова — која тражаше слободан избор свештенства а не признаваше поставл>ање њихово носвећењем, а тако ни заклетве, брака, војничке службе, молитава за цара, позоришта, кафе, чаја, дувана, медицине, општења с иристалицама других вера, виђења протокола рођених и умрлих и др. — све се боље организовала, те се једно за друго.м основаше општине и манастнри њихови у Москвн, Петрограду, Кијеву, Вилни, Минску, Риги, Јаконштату и у многим местима у Пол>ској, које су сва стајали у узајамној свези. С Пољском припаде их један део и Псточној Пруској. У годпнп 1798 било је ту 955 филипонских нородица. Главна им станишта беху у нарохијама Ро^огхеНсе н (Мећокпчж код бн-