Дело

БАЛТИ II СЛОВЕНН У НЕМАЧКОЈ 118 \\та11а (у руској Литавској, близу пруске границе). Како су по Тилзитском Миру одузети од Пруске и приналн Пољској, те их ночеше гонити да воде протоколе црквене, па им 1821 год. хтедоше натурити и обавезу војничке службе, то они сматраху да им је вера повређена и сећаху се како су пре 1807, под Пруском, жнвели лепо без тога. Ногожелички парох приста уз власт, а глембокировски, Јафим Борисов, одупре се свом снагом трпећи свакојаких насиља, те већина Филипонаца приста уз овог фанатпка, који се називао пријатељем краља пруског. Године 1824 споразумеше се с пруском владом о пресељењу у Псточну Пруску. Годину затим одобрп и пруски краљ тај споразум, по коме би се они населилн на необрађена земљишта у Источној Пруској, а били би, прва генерација, слободни војничке службе н др.; прелазак да буде с пасошима. Услед сметњи од пољскоруске власти отегло се то пресељавање подуже. Први пасош издадоше 1827 год. Онуфрнју, једном од вођа, осталнма већнном од 1829 до 1832. Од 1828 до 1832 преселило се 38 старешина породичних са својом чељади (213 душа) и основаше прва села ОпиМ^о\сеп, Рјазкеп, КасМс11о\\геп, до 1832 још ЕскегзЈогГ 8сћбп1'е1с1, бсћШззсћеп, Оа1ко\\теп, Мкоћпћогз!, 1833 РесШпсаИе, Ре1егћат, 1840 Ј\\тапо\\*еи. Досељеници су дошли с витепског н других погранпчнпх гувернмана. Највише их дође г. 1832. Године 1837 заведе се заклетва сведока, 1830 вођење регистара. Да би се спречио долазак свакојаким људима и сељакање нреко граннце, иостављен је нарочити полициски комесар за Филнпоне, „филппонскикраљ." Он је строгошћу и правичношћу својом успео да заведе правн ред у колонији: уредише се мало по мало интања брачннх развода, пунолетства, туторства, наслеђа, у шта Фплипонн ранпје не трпеше да им се туђинац меша. Годнне 1843 одржаше н прво рекрутовање, 1847 утврђено н за женску децу обавезпа настава. Те је године и у нарохнском селу ЕскегзсШгГу подигнут манастир, а у АћпкГу евангелистичка црква, што је нзазвало негодовање п буњење у Филипона. По уговору о досељавању онн су сами плаћалп својим црквама, свештенпцпма, учнтелшма н одређена им засебна парохија (ЕскегзсШгђ. Кад се сад ограничавала парохпја алтуктској евангелистичкој црквн, онда је обухваћена н већина њнховпх села, те је алтуктскп иастор н од њпх тражно бнр. Фнлипони на то нротестоваше: 1* нз ЕскегзсШгГа, 5 из бсћШззећеи-а, 1 из Ј\\гапо\\т-а, 5 нз МкоДело књ. 25. 8