Дело

114 Д Е Л 0 1аШогб1>а, 4 из Ста1ко\у-а, 1 из Кас17лс11о\у-а, 9 пз 8сћбпМс1-а, б из Рес1о1’\\'а1с1-а, б нз Ре1егћа1п-а. Опуфрнје, један од вођа им п главни иовереник, напомену да су они шуме искрчили за своју не за туђе парохије, да они чине засебну парохију и ннсу обавезни да се старају за туђе парохе, јер и краљ (престолонаследнпк Фрпдрих Вилхелм, 1837) кад нх је походио није им помнн.ао никакве обавезе према суседним иарохијама. Власт одлучи да пастор тргне жалбу а Филипонци да плате трошкове. Тиме не би задовољена ни једна страна, парница се продужи и 1849 одлучи на штету Филипонаца. Потмуло негодовање овлада свнма алп се постепено и утиша. Од 1878 одлазе им деца у државне школе, али се вери уче код кућа. 1887 уклоњени су из колоније сви туђи поданици. II тако су Немци успели постунно да Фнлипонце привикпу свему ономе, због чега су управо и нзбегли из Русије, па и више чему. 189б одвојн се један део РеМ-ћаш-РећопуаШ-ских Филипона од Екерсдорфаца и сазидаше себи дом молитве и сваке године нричешћује их Малцев, парох руског посланства. По његову казивању: Екерсдорфци су нравн Филипони т.ј. „беспоповци“, а Федорвалдци су само „старовјерци.“ Екерсдорфски парох зове своје парохијане „грчко-нравославним“ а федорвалдски „руско-православним.“ Филипона је било године 1834: око 400; 1836 око 45о; 1838 ОКО 400; 1839—790; 1849 — 848; 18бб — 874; 186б—905; 1895—500; 1899—442 (20°/о). д. к.