Дело

Д Е Л 0 138 ног суђења управо јесте допурвавање и поправљање стварне подлоге на којој почива ранија пресуда. Погрешност пресуде, која се напада и која се хоће ноновпим суђењем да обори, не налази се у схватању и посматрању раније подлоге, са које је суд пошао кад је судио, већ се та ногрешност огледа у нзношењу околности, које су нађене тек после пресуде и које су такве, да је судија за њих знао, кад је први пут судио, не би онакву пресуду изрекао, какву је изрекао, пезнајући за њпх. У овнм новим околностима н у материјалној противречности, у којој ове пове околности стоје према основицн раније пресуде, лежи карактеристнка поновног суђења. Погрешност пресуде може се палазнти у лажним доказима као: лажним псправама, сведоџбама нли у неправилном саставу суда и т. д., што се све накнадно открива; али је правило, да се та погрешност наслања на нове чињенице н доказе, којн су у стању да доведу у сумњу тачност н нстинитост доказа раније нресуде. Главно је, да се погреншост и нетачност јасно појављује тек после изречепе пресуде. Пз овога нзилази, да при поновном суђењу ннсу никако искључене судије, које су ранију пресуду донеле, јер да су они знали у времењу нрвог суђења за нову чињеницу или доказ, ие бп ногрешну пресуду ни донеле.1 Пз свега се јасно види, да нпје искључена могућност, да буде осуђено невино лице, чнја се невиност доцннје н докаже; а тако исто није пскључена могућност, да прави кривац избегне заслужену казиу, чија се кривица новим доказнма докаже. 5" пнгересу правде, а са изнетих разлога, мора се донустпти и протпв иравила пе Мв ш Мет, поновно суђење, да би се дошло до пресуде, која одговара материјалној истини. Са овнх разлога ,је н донуштеио ноновно суђење п то како у пнтересу осуђеног, тако н на пггету ослобођеног, као што је то п наш законодавац усвојио у §§ 385, 306, 337 и 340 Кр. II. II. Дуго се водио снор о томе, да ли треба у онште усвојити установу ионовног сућења, а нарочпто да ли .је треба доиустити н на штету ослобођеног, т. ј. кад је оптужени нресудом ослобођен. Установа поиовног суђења има доста својпх противника, којп пзносе многе оправдане замерке протпву поновног 1 Впди: V. 8сћ\\’аг2е, Ше ХСнДсгаиГпаНте етез с1ш’сћ гесћ1бкгаМр;еб ГлНоП ^сбсћ1озбепеп УегГаћгепб у Но 11/.еп«1огГГ-овом НапНћисћ <1еб скчНбсћ. ЗЦаГргосеббгесћГб књ. 11 стр. 326 н даље; ГПтапп. Г.оћгћисћ «1ен (1еи1зсћ. УГгаГргосббгесШб стр. 631 и даље.