Дело

14о Д Е Л 0 се пресуда може изрећн само ако има ио закону довољан број доказа или осиова. Овде се сваки доказ може нздвајати, с новнм доказпма сиајатп и према њиховој законској доказној вредности оцењиватн, да ли има места ионовном суђењу или не. Даља замерка, која се чини поновном суђењу, јесте ова. Нов доказ или околност често нута само услед тога, што је издвојен од свих ранијих доказа, изгледа дајеод неке нарочите вредности, коју не би имао кад би се једновремено оцењивао са свима осталим доказима. Овај изглед, да нов доказ има нарочиту вредност, не губп се чак ни у поновном суђењу; ова.ј ће се нов доказ нарочпто с тога увек истицатп, што је он нобуда за поновно суђење п привлачи на себе иажњу свију учесннка. ЧЈ Ово су у главноме разлози, који се износе у опште протпву поновног суђења. Међутим иарочито се војевало нротиву тога, да се поновпо суђење не донусти у случају абсолуторие иресуде. За ово тврђење ноглавито се наводи, да абсолуторна пресуда мора оптуженоме служити као безусловна ехсерИо геј шсИса^ае, п да би могућност поновног суђења изложила ослобођеног непрестаној бојазни, да опет пред суд дође. Ово се не сме доиустити још н с тога, што је јавна тужба унапред снабдевеиа свима срествпма, којима се може да докаже кривпца; цео ток истраге руководе лица, која су ираву вешта, док се обвињени у генералној истрази налази усамљен према својнм протпвницима и без икакве помоћи п нарочите одбране. Па кад се овако јаспо показује неједнакост између оптуженог и лица, које руководи истрагом п суђењем, п но свршеном претресу ниак буде изречено ослобођење, онда је, веле противници поновног суђеп.а, сасвим оправдано н основано не допустити поновно суђење, а ако је држава што п пропустила, да унотребн противу оптуженога, то овај због тога не сме трпети. Оптужени који је претрпео све моралне п фпзпчке тешкоће, које истрага собом доиосн, може после употребе свпх срестава, која закои противу њега пружа, тражити, да то ослобођење има за њега сталну вредиост н да га оно штити од сваке нове тужбе због истог дела. Држава треба своју пресуду да поштује н доношењем исте да сматра јавну тужбу као свршену.1 1 Овај сс снор водпо поглааито у Немачкој између педесетих н шесетпх година прошлог столећа, кад су у Немачкој живо расправљапе и све