Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Огаезе1, Г)г. Агшт, НатЈћисћ с!ег ВЈ1зМо1Иекб1еИге. У( »п — — ОћегћЉћоГћекаг ап с!ег коп1§1. БтуегбиаСбВП)Ио1ћек хи ОбШп^еп. /\уеће, уоШд- итд-еагПећеге Аић 1а.ц-е с!ег „ОгипсЈхи^е (1ег ВИ)Ио1екб1ећге, ХеиИеагПећипд уоп Г)г. Ји1. ВеГхћоИИб КаШсШбтиб Иег ВЉИ61ћекв1ећге.“ Мћ 125 АППИсћт^еп шн1 22 8сћпШа1е1п. Лајпдиг, 1902. Издање књижаре Ј. Ј. Вебера. Стр. X, 584. (наставлк) Друга гдава говорн: 0 службеницима у библиотеци. Ту се раеирав.ва најире о библиотекару у опште, на за тим о појединнм службеницима у библиотеци па по се. Ова је глава написана врло леио и врло убедљиво, па ћемо се и ми нарочито с погледом навелику иажност, коју имају библиотекари за користан и успешан рад у свакој библнотеци, овде мало дуже забавити. Говорећи о библиотекару у опште, Грезел на првом месту иоказује, шта сс под именом библиотекара разуме у ширем и ужем смислу. Иод тим именом у најширем смислу могао би сс разуметн сваки онај који се одаје науци о библиотекарству. Мн смо међу тим навикнути, да име библиотекара у ужем смнслу дајемо само ономе, који сс службено бави о пословима лгго су обележени у науци о библнотеци (1Н1)Но1ћек81ећге). У пракси је овај назив раније добијао још веће ограничење, јер је титула библиотекара често давана само управнику библиотеке или појединим службеницима љеним као одликовање. Пу то не одговара ни ономе што се већ у раније време мислило нод именом библиотекара, нити опом пгго се данас у опште нод тим разуме. Нравилно је, пгго је у Нруској службено дан назив библиотекара свима сгалним чиновницима у библиотеци. Какоје уз то стално