Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРлфИЈА 147 регулисано питање о спреми, плаги и годинама службе библиотекара, може се сада нећ једном говорити о самосталном библиотекарском позиву. Пређе су важнија места у библиотекама, нарочито у универзитетским библиотекама, давана обично проФесорима тога университета као споредна дужност, а сада нигде више нема сумње, да је и за библиотекарско звање, као за сваки одговорни положај, потребан „цео човек“ који за то звање треба у првом реду да живи и да му посвети најбоље своје силе. Што се тиче библиотекаревих особина, за њега су пре и више но за многе друге чиновнике, љубав нрема реду, вредноћа и хуманост врлине, које он мора имати пре свега, готово и пре стручних библиотекарских знања, без којих се обично библиотекар не може замислити, док је библиотекар пун знања а без ових особина скоро без користи за службу у библиотеци. Љубав према реду чини доиста, главну погодбу за управљање библиотеком, а с њоме под руку иде вредноћа, скопчана са крајном савесношћу, јер се само тако може постићи највећа тачност, чистоћа и прегледност, што све треба да се на најугледнији начин види на свима библиотекаревим пословима. А за све ове погодбе библиотекар мора пре свега имати чисте и истините преданости своме позиву. Од особите је важности, нарочито наспрам публике, хуманост, у чем библиотекар мора догерати до неког савршенства. Најбоља средства, да библиотека постигне своју задаћу, да буде што кориснија, без сумње су. у колико се тнче библиотекара, права хуманост и предусретљива услужност, скопчана са бсспрекорном умешношћу у кретању, природном учтивошћу, тактом н финим образовањем. Библиотекарев положај често тражи велико пожртвовање наспрам публике, а само права хуманост даје средства, да се оно врши увек радо и од добре воље. После ових особина библиотекар мора имати и добро памћење. здраво и самостално суђење, љубав према књигама и. напослетку, жељу за прикупљањем. Што се тнче знања, која мора имати добар библиотекар. погрешно је тражити, да он буде полихистор, јер полихистора данас и нсма вишс, па и кад би их било, нису они безусловно нотребнн за библиотекарево звање. С друге стране опет не сме се библиотекарева служба ни подцењивати и мислити, да је за њу добар ма којн научен човек. За библиотекарску је службу потребна не само пространа и темељна наученост већ и сасвим нарочита припрема н образовање. што се већим делом мучно можо стећн на другом месту до у игколи саме библиотеке дугогодишњнм вежбањем. Пре свега се с правом 10*