Дело

24 Д Е Л 0 Несторовић Али бар мене оправдајте. Јела Вас? Чак н кад би вас оправдало све што сте иавели. чпм бн се оиравдала ваша равнодушност за тим? Несторовнћ Равнодушност? За тим, кад сте се ви за другог испросили? Јела (Узбуђена). Да, чиме сте показали да вас је то дирнуло? Несторовић Госпођо, ја сам врло обичан човек; ја не умем бити јунак нп романа ни драме; ја сам обичан грађанин од крви и меса; грађапин квалификован пореском књижицом и војничком буквицом. Шта сте хтелн ви од мене? Да идем у гору; да живим усамљено, да се закалуђернм или да извршим самоубиство? Дирнуло ме је; заболело ме је кад вас је други запросио и учинио сам оно што може учинити један обичан грађанин жалио сам, жалио сам искрено и себе и вас, Јела (Узбуђена. замисли се дубоко). Несторовић (Узима шешир п штаи са стола). Није лепо, нризнајем да није лепо што сам вам морао ове ствари износити, није лепо тако говоритп детету о оцу његову, али, нета је година како ћутим. пета је година како допуштам да ви о мени рђаво мислите, можда и за то што се нисмо никако срели. Ви видпте п сами колико ли је било нотребно да се пред вама оправдам. Јела (Потрешена крнје осећај). Па, на што вам то? Несторовић (Оставља ионова шешпр и штаи). На ШТО? Хоћу да сам иред вама чпст; стало мн је до тога јер се нн до данас још нисам