Дело

ТАКО ЈЕ МОРАЛО БИТН 25 ослободио оних осећаја који су ме једном за вас везивали јер. .. ја се надам... ја верујем... ја верујем да и у вама .још живи тај осећај. Јела (Поносито). Осећај дужности, господине. Ви заборављате да говорите са женом удатом, кад је потребно да вас опоменем на то. Несторовић Не заборављам, госпођо, ал’ ја вас жалим, жалим вас искрено, јер вас је судба везала за човека, коме сте пружили руку алп срце не. Јела Господине, ви немате права да доносите пресуде о односима мојим према мужу мом. Он је мој муж и ја га волим, волим га одано. Несторовић Неискреност или самообмана! Јела Ја сам вам и сувише допустила а ви сте се и сувише користили. Ја нећу више о свему томе да чујем ни речи. Несторовић Нећу вам више досађиватн. Мени је довољно утехе што сам успео да вас, после толико времена, видим н што ћу од сад у вашнм очима битн ваљада мање црн. Је л те? (Прнла.ш јој, хоће да јој иружи руку да се рукује, но опа се окреће). Нн ТО. Жалим, што вас нисам бар толико одобровољно. Збогом госпођо! (Клања се. на вратима се још једном окрене па одлази). XII Јела (еама). Јела (Иошто Несторовнћ оде. пада заморепа на диван). Ах, ВШНе се ннје могло; овако тежак час, овако незгодап састанак после нет го-