Дело

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА (НАСТАВАК) И велики део осталих наших уговора закључен је 1892—93.1 Најважнпји међу њима, уговор с Немачком (од ^авг. 1892.), садржи две тарифе. Од њпх је увозна проста коппја тарифе уговора с Аустро-Угарском, а у извозној су предвиђена жита (пшеница, раж, зоб, елда, јечам и ост.), репнца, (мак, сезам, орашчићп и јужно воће), кукуруз, слад и суве шљиве. Немачкој смо дакле, дали исте уступке које и Аустро-Угарској, а добплн у накнаду много мање. У уговору од 9. августа не само да не постоје за наш извоз ннкакве специјалне олакшице (одељак о пограничном саобраћају морао је изостати из уговора с државом с којом се не граничимо), него је и број везаних царинских ставова врло ограннчеп. Н што је врло важно, ти се ставови односе већином иа оне производе, које не увозпмо непосредно у Немачку. Економски нанредак Србије С чисто економског гледишта Србпја је несумњпво нмала користи од својих трговинских уговора. То се јасно видп нз напретка којн је учииила у спољној трговпни. Пстнна, тај напредак ннје потекао непосредно пз трговннских уговора који. 1 Уговор с Русијом закључен јс 15. окт. 1893.: о Француоком V 28. јуна 1893.; с Пнглеском И) -уК1 1893.: с Белгијом (нрпвремепа ноголба) пстога дана; с Грчком (привремена погодба) 17. јуна 1304.: с Бугарском Њ. фобр. ^ гг« . х9- лпрнла 189/.; с Гурском (конвенција) ——1899., и т.д.