Дело

32 Д Е Л О ма како иовољни били, нису у стању да изазову економскп развитак једне земље. Али кад у тој земљи има свнх осталих погодаба потребпих да се она економски развије, повољни трговннски уговорп, дајући сталности међународном промету и отварајући страна тржишта нзвозу домаћих производа, могу тај развитак да учврсте и осетно потпомогну, а неповољни да га сузбију. Цифре којима је забележено кретаље наше спољне трговнне, и ако не потпуно тачне, доказују јасно, да нашн трговински уговорн спадају међу оне нрве.1 Развитак спољне трговине у нераздвојној је вези са целокупннм економским развитком једне земље. У извозу се огледа јачпна њене произвођачке, а у увозу јачина њене потрошачке снаге. Према томе, развитак извоза и увоза, који у осталом иду напоредо, јер ко внше производи има више средстава и да купи, зависи од целокупног економског стања у земљи, те се, дакле, према цифрама снољне трговине може одредити, да ли је земља у свом целокупном економском развитку показала повољан резултат или не. А какав је резултат постигнут у спољној трговини јасно се внди из података прикупљених на царинарницама. По тим подацима вредност наше спољне трговнне у 1862. год. није износила ни четвртнну (29,540.000), 1870. ни половину (58,537.000), 1880. и 1890. нешто јаче од две трећине (1880.: 81,308.000; 1890.: 83,885.000) вредностп наше спољнетрговине из 1900. г.,чија се цифра попела на 120,549.000 дин. У трогодишњем периоду непосредно нред трговинским уговорима од 1892. год. (1890.—92.) Србија је у својој спољној трговини учинила обрт од 262,092.000 (просечно годишње 87,364.000), а за последње трн године (1899.—901.) тај је обрт нзносио 342,233.000 (просечно годишње 114,078.000). -Још је повољнији нанредак учињен у нзвозу. А то је веома важно, јер наша добнт од трговинских уговора и треба да се огледа у развитку извозне трговнне. Вредност нашег нзвоза у 1862. износила је 16,844.000 динара; 1870.: 30,599.000; 1880.: 35,212.000; 1890.: 45,840.000, а 1900.: 66,522.000 дпн., ШТО знатно 1 Утицај трговинских уговора ол 1892. види се п по томе што извеснп иредмети, који нису били предвиђени у извозној тарифп од 1881. (као жпва н заклана живина. јаја и т.д.). те су били царнњепи но онштој тарифп држава увозница. моглп су постићи значаја за извоз тек носле 1892.