Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА <лгае8е1, Вг. Агпхт, НапсИзисћ Јег ВЈђИо1ћекб1еИге. \ < >п — — ОИегИЊИоШекаг ап <1ег копјдк 1)п1уег8Иа1вНЈНПоСћек 211 (л-оШпцеп. 2\уеНе, \оШд‘ итцеагћеИеге Аи11 аЈа,е с!ег „Опт<12Г|<<е <1ег ВШПоШкзШћге, ХеићеагћеНип.ц\ оп Бг. -Ји1. НеОЛтћНз КаГесћЈбтиб <1ег ВЈћИо1ћекб1ећге.а МИ 125 ЛћШкНтцеи ии<1 22 8сћг|Ш:аМп. Лајпдиг, 1902. Издање књижаре -Ј. Ј. Вебера. Стр. X, 584. (свршетак) Кад се сврши све са каталозима, долази намештање и нумерисање књига. Неки не обраћају пажњу на намештање књига, јер јс, веле, сасвим све једно на ком месту књига стоји, главно су добри каталози. Ну свакојако и за намештање књига погребап је одређен и схватљив принцип. Намештање сс може вршнти на три начина. Један је нринцип, да се књиге стапљају у репозиторијс по реду набавке. Ово је најлакши начин, нарочито за додавање нових набавака, али ои има незгодних страна. Ту су књиге, најразније но времену и садржају, измешане без реда; то .јс хаос у правом смислу речи. С тога другн библиотекари намештају књиге ио азбучном каталогу, у ком случају није потребан и месни каталог. Овај је начин с тога неподесан, што се никако н<‘ обраћа пажња на садржину књига. Он се може нрепоручити само мањим библиотекама, које не могу да наиравс научпи каталог. Трећи је принцип: обраћати пажњу на Садржину књига и тачно се држати уређења научнога каталога. Тада се слаже место књига на хартији са њиховим местом у репозиторијама. Даља јс корист у том, што .је заједно све што иде у једну лнтературу, те се и ио месту лако могу наћи списи што заједно иду ио предмсгу свом. Тако намештање књига тачно по реалном каталогу чини