Дело

КРИТИКЛ II КПНЛИОГРАфИ.ЈЛ 0:53 хармоничну делину, те је свака струка тако )>ећи библиотека аа се. Као разлог противу овога начпна наводи се, што се мора оставити простора за додније набавке. Али то важи и за азбучни ред; а кљиге не треба да су намештенс тссно једна уз другу. Ну ипак се често ред књига у репозиторија.ча не чоже потиуно слагати са редом у научном каталогу, те су и чињени покушаји да се томе помогне. Најбо.ве је најире узети оне књиге које се морају издвојити због нарочитих особина пли због вслнког Формата, па за тим све остале књиге разредити у класе по Формату, најбоље у три класе: Фолијанте. квартанте п октав пли мање Формате. Књиге се по овим класама ређају тачно у истом реду као што с%’ ншли натписи књига у натчном каталогг: Фолијанти у оде.чак, ред за Фоли.јанте. квартанти у ред за квартаите а остатак у даље редове. Као правило важп обично да ирвп фолнјанти дођу у најнижи ред, за Фолијанте. први квартанти у на.јнижн ред за квартанте и прве од, осталих књига у први ред који долази после реда са квартантима. Ну ово није нринудна потреба. Како се свака штампана ствар чита озго на ниже, можда би боље одговарало нашим навикама, да се увек почиње од горњих редова у репозиторијама. Ну свакојако намештање мора у сваком реду да иде с лсва на десно. Да бп се тачмије одредно Формат ради згодни.јег намеиггања књига у ренозиторије, на.јбо.Ђе јс књиге мерпти. Нису свуда јсднаки нрониси за меру појединих Формата. Негде се књиге по внсинп деле иа двоје: до 29 см. и од 29 см. до 45 см. а да сс књиге веће од 42 см. опет издвоје. ->а, берлинске библиотекс важи лнсина корице од новеза, и то октав (8°) је до 25 см; кварт (4°): преко 25 до 35 см: фолијо (2°): нрско 35 до 45 см; велики фолпјо (јдг. 2°): преко 45 см: где Формат одступа од овога, обележн се у округлој загради: и где је ширина надмашнпја, инак важи висина, али се тада обележава као попречни октав (циег—8°), нопречни кварт (циег—4") итд.: ако јс Формат сасвим необичап као и код карата означава се висина и ширина у сантиметрнма. Псту меру (по називима: ре(1(. тоуеп, «?гат1 Гогта() имају Формати Француских књига; а енглеске, амерпканске и италијанске библнотеке имају друге одредбе за Форчат књига. Да ие би књиге падале или накриво стајале, употребљавају сг разни подупирачи обично од гвоздона лнма, као на ир. Сенекеновн. На таблицн од лнма стављају се натиш п по научнпм струкама. одељцима и пододељцима. И ако неки бнблиотекари иису за нумернсање књнга, ипак је боље то учиниги. А како је нумерисање у тесној вези са намеДело књ. 25. 42