Дело

Д Е Л 0 688 коју крше библиотеке, морају се поставити одредбе, да се њима регулишу односи између управе и публике у ннтересу што уредпијега и тачнпјега рада и што бољег чувања драгоценога блага у библиотекама. Јер се показало, да публика при употреби књига чссго поступа веома небршкљиво и да нигде нема већих злоупотреба нсго у библиотекама. Зато је баш и дужност оних, чијем је старању библиотека иоверена, да поставе граннце, које публика не сме прећи. Прсма приллкама саме библиотеке треба правилима утврдити однос између службеиика њених и носетилаца: време и трајање иосете, читања и издавања књига; одредити ко има право да се користи библиотоком, да прегледа каталоге и разгледа библиотеку. За читање књига у читаоници библиотеке мора се најире утврдити, ко има право да посећује читаоницу, иа за тим, шта се сме читати у чнтаоници и како се врши то читање. Решење првога питања стоји у вези са задаћом, која је библпотеци ностављена при њеиом оснивању. Што се тиче тога, да ли походиоци смеју сами улазити у одељеиа за књиге, сиакојако не треба дати то право свакоме, премда се у инглеским н американским библиотекама томе све више тежп. На друго би се нитање могло одговорити, да би се но теорији морало давати на читање у биб.шотецп све што она нма од штампанпх дела н рукописа. Ну и овде, сем ручне библиотеке. која слободно стоји на расположењу у самој читаоници, мора се нрема ириликама учинити неко ограничење, нарочито за научне и школске библиотеке, док то друкчије стоји код бнблиотека и читаонина за народ, које су на.мењене што пространијој употреби пшре публике. Са нитањем шта се може читати у читаонпци стоји у вези и то, колико се свезака могу узети ту на читање, што се такође регулише правилима. Треће је како греба да се врши читање. Оно мора бити у одређеним часовима за то, иод надзором службеника и ио одредбама иравилника. Нри тражењу књига ваља потпунити нарочите листиће, на се књиге по њима добивају и то у мањим библиотекама одмах а у већим се ти листићи иредају само у одређено време. Што се тиче давања књига на читање ван зграде, нрво ваља бити на чисто с гиме, да ли у оиштс треба књиге позајмљивати и ван библиотеке, где је то сасвим забрањено, као што су две највеће библиотеке на земљи, ВШ1к)1ћес|ие ХаНопаЈе у Паризу и ВгШбћ Мибешп у Лондону. Истина је, да се књиге боље чувају, кад се нс износе никуда из библиотеке; али се п у самим читаоницама књпге употребом кваре, нити смо и у таким библпотекама где се књиге чп-