Дело

КРИТНКА II ШПЗЛНОГРАфИЈА 639 тају само у читаоници обезбеђени од губитака. А кад се још има на уму, да је задаћа библиотеке колико да књиге сачува за будућиост, толико више да их у садашњости учини што кориснијим, онда се свакојако мора допустити и позајмица књига ван библиотеке, истина са неким ограничењима. Код научних библиотека право употребе књига ван зграде за ширу публику мора бити ограниченије но читање у самој читаониди. А у опште, у интересу завода. ваља од публике тражити неку гараицију за сигурност. Најбоља би и најпоузданија гаранција била здрав морал у публике и убеђење, да јој библиотека даје ираво да се књигом послужи а не да је упроиасти, да даје нраво на уредиу употребу књига а не на злоупотребу. Ну често не иомажу нн јасна правила уз озбиљаи надзор, на ни сама гарантија. Негде се тражи лично јемство, а на другим је местима иотребна и кауција нли за .једно дело или уогапте. Сем тога библиотекар мора имати средстава, да неуредне опомене на ред, на да их по потреби и казни, новчано и губитком права на употребу. Озбиљна контрола у чнтаоници и при издавању н враћању књига много ће учнннти да се стане на пут кварењу књига п свакој злоупотреби. За изгубљену п оштећену књигу мора сс без изузетка тражити накнада. Шго се тиче питања, шта се сме издавати на читање ван библиотеке, правило је, да се могу позајмљивати све књиге, ако та позајмица иије скопчапа са нарочитом штетом за сама дела, пити се њоме омеће општа употреба у читаопнци. Дакле, обнчно не треба изван библиотеке давати рукописе, иовеље, штампарске првине, регке штампане ствари, скупоцене бакрорезе, ручне цртеже н картс; а тако нп она дела гато служе на општу уиотребу у библиотеци, као енциклопедије, речнике и друге књиге за ручну употребу, сем тога. не даје се ни библиограФски апарат потребан службеннцима, и, нанос.н тку. дела са великим бројем свезака, дисертације и програми, књижевни часописи, итд. Такође се не смеју издавати нн књпге које још нису новезане, жигосане и заведеие у каталоге. Нарочито се мора пазитн на рукописо. Даље правилником ваља одредитп број свезака, што се могу иозајмити, и време за које се могу књиге задржаги, као и иродужење тога рока. Нарочито се још морају ноставнти одредбе за позајмицу књига онима, који не станују у месту гдс је библиотека. Са тим је у нези п узајамно позајмљивање између библнотека. Така је узајмица међу библиотекама и за гаиљање рукописа н то не само код библиотека у Немачкој већ и са библиотекама другпх земал.а, н ако н гу нма и.зу-