Дело

Д Е Л 0 040 ксгака. јер, иа нример, дие библиотеке најбогатнје рукоиисима, Британеки Муееј п ватиканска библиотека у Риму не шаљу никако своје рукописе. а Француске пх библиотеке шању само дипломатским путем. У садашње време, како умесно вели Хартвпг,1 кад је сабраћај у Европи тако сигуран а да.ЂИна постала због брзине тако мала, иема више спаеностн за слање књига и рукописа. Већ је тежа ствар за пошиљке преко мора, у ком је елучају боље слати ФОТограФије важнијих рукописа. А цнмелије и драгоцености првога реда, ншеа н том елично не смеју се, разуме ее. у опште никако слати. 8. У трећем, последњем делу Грезелове књиге су додаци, донуне п регистар. У првом је додатку говор о библиотекарском нозиву, где се најпре распрапља пптање о самосталности библиотекарског позива. Лзнет је историскн развој овога питања, у ком се већина аукторитета, нарошто Антоп Клете у свом ва.каном снису „ћ)]е беЉнБ Ј-Дашћ^кећ г1е* М1)Ио1ћекаг18сћеп Веги1е8“ (најире анонимно, па носле са потинсом 1897. године), изјаснила за то, да управу над библнотекама ваља поверавати нарочитим стручним библиотекарима а не да гу дужност, као споредну врши какав университетски проФесор, коме је свакојако главни иосао рад у школи. Од заступннка овога другог гледишта нека буде нарочито споменут проФесор Хајнце. А иосле Клетеова списа у корист библиотекарске самосталности особито .је симпатпчно иисао Иецхолт у свом Ап/ел^ег-у. Ну најбоље признање самосталиости библиотекарскога позива јесте увођење стручних библиотекарскнх студија и стручних библнотекарских нспита. •Још рапије је у Немачкој иокретано питање о стручном теориском об|1азовању библиотекара, и ако је увек практична спрема сматрана као главна ствар, и држана су овде онда университетска предавања о нојединим наукама потребним за библиотекаре. А од 1887. године проФесор н уиравник биб.шотеке на университету у Гетингену Каг1 1>/ла1/ко. држи редовна предавања из целокупне области наука о 1 <). НагГ\\т&. 1)\е В<'\\с^ипЈ*еи аиГ <1ет (јећ1еГ бев иИегпаиоиа1еи ВЉН<'|1к'к\\<‘8еп, у часоиису ГовшороИб, св. за мај. отр. 558. — Ту се износи. ла .је годппе 1893. од 238000 дек.тарирапих пакета са вредношћу пзгуО.вен <-амо један у оОласти пемачке иоштанске управе