Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 6-Н гарантовати утврђење изнете истине, која би се као таква могла признати и усвојити; нитн би ишле у прилог нопуларности извесннх идеја, које услов.вавају у моментима државни интерес. С тога и ја. подухвативши се невољно приказивачкога носла око једног таког питања, у напред изјављујем: да нећу говорити о свему изнесеном у књизи г. Несторовића, не зато, што његов напис нема вредности, него с тога, што сам убеђен да је неопортун. * Књига г. Несторовића. састављена је од предговора, поговора п три иосебна дела. Предговором се упозорава чигалац на вести са стране о закључку конкордата, вести, које су прошле неопажене. као п све друге весТи без ос.пова. У тим вестима и оскудици сваког озбиљног рада о конкордатима у нас, г. Несторовпћ је нашао нобуду „да ову ствар проучи и изнесе пред ширу публнку, са намером. .да на та.ј иачин изазове наше компетентније канонисте н државнике на даљи рад... како би сс донео деФинитиван закључак: да ли Србнји у опште треба конкордат...“ СтављаЈући ово питање у зависност од ранијег рада по њему, г. писац у I делу (стр. 5—33) разматра исгоријски развитак конкордатског иитања у Србији, у намери, да сазпа смсрове римске Курије са Србијом. Историјски иак развитак он разматра од времена кнеза Михаила до 1892. године. када и нпје било особито озбиљпа рада осим нростих покушаја ио овом гштању. Међу тим за сазнање смерова римске Курије мучио да би довољно бил«> само овог уског прегледа: интереси Курије у Србији много би се јасније предочили, да је г. Несторовић узео у разматрање историјски прсглед одношаја Курије римске са Србпјом од половине XII века. Опда би се сазнало: да ли Рим дејствује према Србији освајачкн, или иолитички; да ли је Ватикану претежнија духовна превласт, нш иекн дубљи интерес; да ли он тежи да Србију, као једну од .мнсионарских земаља“, иросто на просто обрати у веру, или — да на овом, давно жељеном центру утврди своје мисије, ради успешнпјег дејства на истоку. Разуме се, да ире.ма тако различпнм гежњама, и питање о конкордату не може изгледати једно.шко. Тнм разматрањем би се запазнла још п односна вредност Србије по интересе панетпа, од које би вредиостп у многоме зависнле ближе одредбе самога конкордата. Г. Нееторовић .је нз неколиких неуспешних иокушаја п једног илн два дипломатска акта јаено запазио смерове Курије (стр. 10.) м њено неодстунно тражење апсолутне лревласти (стр. 18). која, нри евима неуснесима наше динломације н свима повољннм ио ианетво-