Дело

ПЕРА ЂОРЂЕВИЋ у 18. новембра 1902. Година, која већ залази у вечност, на измаку своме оставља нам једну тужну успомену губитком натпега вреднога, искренога и кориснога сарадника, друга и ирпјатеља, Пере Ђорђевића. пуној снази, у јеку живота, у доба када искуство п дух удружени чпне умни рад интензнвнијпм, продуктивнијим, када се српска књига с правом могла надати још обилнијим директшш п индиректним прилозима њојзи свег преданога Пере Ђорђевића, смрт га отрже из наше средпне. II као човек, п као политички радник н посленик п привредник у области нејаке српске књпжевности п науке, — Пера Ћорђевић био је један од ретких, каквима данашњи нараштај ие изобилује. Иун воље за рад, обдарен даром пппцијативе, органпзаторским духом, творачком снагом, пме Пере Ђорђевпћа везано је са свима важнијим појавама духовнога жпвота пашпх дапа, Међу првпм покретачима натриотскога друштва Св. ('аве бпо.је п Пера. Првн од уредника н.еговог органа бпо-је он — давшн му правац н обележје. У Професорскоме Друштву, као човек пз средине његове, вазда понет љубављу према њему, био је Пера Ћорђевић за дуго крјгНив то!ог, — оснивач, првп уреднпк п доцнији вредан сараднпк „Наставника.“ А шта да кажемо за Српску Кђвнжевну Падругу? Па дуго п дуго осећаће члановн пПТријателш ове лепе културне установе од какве је вредности био Пера Ђорђевић, један од оснивача, а после душа њена. Неумој)ан, издржљив до самопрегоревања, вредан као кртпца, енергнчан, одан сав душом овоме културноме предузећу, оп .је