Дело

86 Д Е Л 0 од мањега је значаја а мннералне материје познајемо већ у пепелу, који при сагоревању дрвета остаје. Целулоза и лигнин, као што смо већ пеменули прнолпжно су једнакога састава, и једно и друго тело састављено је из угљенпка, водонпка п кисеоннка. Пошто су целулоза п лигннн главни саставни делови дрвета, го су онда и разна дрва готово једнакога састава. Хемпјским испнтнвањем нађено .је, да у осушеном дрвету има прпблпжно 50'0° о угљеника, 6 0° о водоннка, 01% азота, 43'5% кисеоннка н 0'4° о пепела 100*0. Угљенпк је најважнији саставни део дрвета п обичнога горива у оиште. — Пагревањем дрвета у заклону од ваздуха, дрво се угљенише, прелази у угљен, ћумур. Угљенисањем дрвега може се дооитп једно 25% ћумура а остало одилази у облпку гасова, наре н катрана. [Екснериментом иоказано како дрво при загревању прелазн у угљен и како гасовн, којп се том ирилпком развијају, могу да послуже п као нзврсно горнво]. Дрво н други оиљнн остаци покрпвенп земљом лагано се угљенишу н према трајању угљенисања п других прилика постају у земљи разне врсте фосилнога угља: тресет, мркн п камени угаљ н антрацпт. Ту бп моглп да номенемо п пресовано ситно гориво мрког и каменог угља, гако званп брике. (Показане разне врсте фосилног угља и брике]. Дрво н многа друга органска тела можемо угљенисати не само загревањем већ и дејством извесннх хемијских једињења, која су такође у стању, да угљенишу органске материје. [Експериментом иоказано како концентрисана сумпорна киселпна угљенише дрво и шећер а п како се нз концентрпсаног раствора шећера у води дејетвом концентрпсане сумпорне кнселнне уз развнјање знатне количине топлоте п одвећ бурном реакцпјом одваја чистугљен. Скренута пажњанаалотропскемодпфикације угљеника п вештачко прављење графита н дијаманта]. Поред угљеника у обичном природном гориву нма увек још један елеменат. који сагоревањем производи .још већу то-