Дело

0 ГОРНВУ 87 плоту но угљеник, то је водоник. 0 томе другом саставном делу горива нећемо овом прплпком говоритн. Колико има угљеника, у неком гориву, можемо сазнати хемијском анализом и тако је нађено да: Сем таквог чврстог горива пма у нрироди још и течног а н гасовнтог. Течно је горпво н. пр. нафта или сирови петролеум, у коме пма: Нафта поред осталог служи и за ложење парннх казана, нарочпто на неким црноморским Ородовнма. Нсто тако од локалнога су значаја п природна гасовпта горнва, која се прпмењују у околпни петролејских извора. На овоме месту можемо поменутн п вештачка горива и она су као н природна чврста, течна или гасовита. У чврста долази ћумур п кокс. Угљенисањем дрвета производп се ћумур а угљенисањем мркога и каменог угља кокс. Од течнпх вештачких горнва најважнији су рафпнован петролеум, петролеумскп отпацн, дестнлати разних битуминезних материја, у новије доба н шпиритус, који се почиње у знатнијим количннама трошптп као гориво н. пр. и за покретање парнпх машина. Напослетку вештачка гасовнта горива ироизводе се прнлпком угљенисања дрвета, фосилног угља, парафинског шкриљца итд., за тим као споредан производ у издва.јању метала из руда а и нарочнто се као у топиопнчарским процесима на сличан начин прозводе гасовита горива; у ту врсту горива спада и гас, ко.јн се добија дејством прегрејане паре на угљен, тако звани водени гас. Употреба течних и гасовнтих горива сразмерно дос-та .је .још огранпчена. У нарочито за то конструисаном огњишту течна горива мркп угаљ „ камени угаљ „ антрацнт дрво има око трест „ 82 до 85% угљеннка, 12 „ 15% водоника и 0’5 „ 5° о кисеоннка.