Дело

88 Д Е Л 0 служе п уа ложење парнпх казана, за рафпновап.е петролеума, у домаћој потреби н т. д. Гасовпта горнва пмају већп значај од течних, јер гасовитим горивом може ее лакше пропзвестп внша температура. Гаеове можемо прпликом сагоревања савршеније мешати с ваздухом и тиме до минимума смап.птп сувишни прпступ ваздуха. Сувпшнп приступ ваздуха штетан .је, јер одиоси знатну количину топлоте. За тим гасовп могу се лако спровести тамо, где је потребно, да се топлота пропзведе. Напослетку с гасовпма миого је чистдјп рад но са течнпм илп чврстим горивом. [Експериментом показано како је гас у прпмени веома подесио гориво. Том прпликом нримењен ,је ацетиленј. Хемијском анализом, као што смо поменули, можемо сазнати састав горнва а према саставу можемо за тим оценити количнну топлоте, која се извесним горпвом може пропзвести. V колико нма впше угљеника у неком гориву, у толнко се п.пме може произвестп впша температура. (У оном гасу, којим смо се мало час послужили — у ацетилену, има 92'3% угљеника — могао би се дакле сматратп као гасовит угљен). Не само аналпзом, већ и на други начин може се одредити колпчина топлоте, која се неким говором може произвестп. Кад узмемо у руке какав х.тадан предмет, осећамо како нам се рука хлади. Топлота из наше руке прелазн у хладан предмет. Иомоћу термометра могли би сазнати, за колпко смо стененп топлоте, топлотом наше руке загрејалн онај хладан предмет, којп смо у руцп држалп. У колико нам је рука топлија, у толико ће се тај хладан предмет јаче загрејати. Од прилике на томе принципу конструисане су справе, којпма се може довољно тачно одредитп колпчина пронзведене топлоте. Од тих справа по најчешће се примењује тако звана Бертелова бомба. |Место Бертелове бомбе приказан је Фпшеров калориметар п објашњена је конструкција, а н примена тога калорпметра. Онај део калориметра, који служи за сагоревање горива, коме се топлотни ефекат одређује, упоређиван је с руком а у вези с оним мало час поменутнм објашњењем о пренашању топлоте руке на какав хладан предметј. При одређивању топлотнога ефекта гориву, узнма се за јединнцу она количина топлоте, којом се може загрејатн један килограм илп један грам воде за један степен топлоте н то је једна калорнја. Да ли смо том нрнлпком узели килограм