Дело

нлн грам воде имамо велнке и мале плп кплограм-и грамкалори.је. Да би се извеснпм горпвом могла произвести највпша топлота, која се се њиме постићи може, много зависи од конструкције пећи. Пећ мора битп тако конструпсана, да се у њој може лако регулисати струја ваздуха, н да придолази приближно управо онолпко ваздуха, колпко је за потпуно сагоревање потребно. Није добро нн ако придолази много а не ваља нн кад нема дово.вно ваздуха. Кад има много ваздуха, онда се трошп знатна количина топлоте на загревање хладнога ваздуха, којп у пећ улази, а кад нема довољно ваздуха пније довољно внсока температура, онда се ствара много чађа, катрана, запаљивих гасова и тиме се много од горива губн. У напшм обпчнпм пећима, којима се собе ложе, губптак је топлоте огроман и износп 50 до 80° о. По кадкад нпјетолпкоу питању гориво, кблико пачин, какојегориво употребљено. Један од најважнијпх задатака је дакле, да се сагоревање удеси тако, да се горнвом пропзведе што већи топлотни ефекат, удешавањем, да сагоревање буде потпуно и спречавањем губнтка знатне колпчине топлоте, која бн кроз днмњак изашла. Термометром сазнајемо топлоту гасова у димњаку а да ли је сагоревање потпуно, познајемо по пропзводима, који се приликом сагоревања стварају. Ако је сагоревањ»е потпуно, у тим пронзводима сагоревања несме бнтп запаљивпх тела, као што је чађ, катран, запаљпви гасови. Хемијским испитнвањем гасова у дпмњацпма знатно се донрпнело усавршавању конструкције пећи п ложишта. Кад обнчно горнво потпуно сагорева, зна се шта се налази у гасовима, којн у димњак одилазе. Угљеник у гориву н у опште у телима, у којима се налазп, кад сагорева прелази у једно гасовнто тело, које се угљендиоксид зове. Код угљен-диоксида, као главнога производа сагоревања могли бн се мало задржати, поред осталог и с тога, да би у главном сазналп принцип, по коме се пспитују гасови у димњаку. Угљен-диоксид или угљена кпселнна позната нам је по укусу п мирису у содној води, киселим водама, у шири за време врења п т. д. | Е к с п е р и м е н т о м показано како изгледа угљен-диоксид, како се упаљена свећа у њему гаси, како је тежн од ваздуха, како се кречном водом може иознатн, за тим, да н у гасовима,