Дело

102 Д Е Л 0 Тада глас Машков ностаде сух н оштар и он рече: — Да ли ви држите: да на основу вашега понашања према менп ја немам права на ову молбу, какву сам сад учпнио. Он .је био уверен у том тренутку да ће му Марина одговорити: како је он то понашање рђаво разумео, да у њему ни.је било ничега што би га могла навестп на какву бпло наду: једном речи да ће поћп путем извртања, као што чнне кокете, које ухваћене морају да лажу; али она пздиже очи п рече: — Моје постунање према вама овда онда нпје бнло као што би требало да је; то вам признајем пз дубпне душе, н молим вас да ми опростите. Машко ућута. Женско, које увпја, будп у човека презпрање; женско, које иризнаје своју кривицу, одузима пз руку оружје протнвнику, у којега има, било ио рођењу, било по васпитању, бар нскре од вптешког осећаја. Сем тога, јединп н последњи начин емоција срца у женскогау таквомје случају: да не прпзна великодушно своју погрешку. II акојеМашко гледао нред собом провалнју, разумеде то, п решп се да све ставн на послетњу карту. У њему је све дрктало од гнева п уображеног самољубља, алисе ипак савлада, узе шешир, приђе Марини, принесе ксвојпм устима њену руку па рече: — Знао сам да волите Кремјењ, и само сам га за то купио, да га пред вас на дар изнесем. Видпм да нисам погодио пут, н повлачим се, ма да ме то силно боли. Ја молим вас сад за опроштај. Од ваше стране нема погрешке нитнје било. Мплијн ми је ваш мир, него моја сопствена срећа, стога вас молпм за једну једину мплост: немојте се једитп. А сад збогом. Он изађе. Она остаде седећп, бледа, непомична, а с каменом на срцу. Нпје се надала да ће у њега наћп толико племеннта осећања. Сем тога паде јој н ово на памет: „Онај мије одузео Кремјењ да би дошао до својпх новаца — а овај га купио да га менп вратп.“ II никада дотле Полањецки нцје био даље од њеннх мислн. У том јој тренутку не паде на памет: да Машко није купио Кремјењ од Полањецкога, него од њенога оца; а после да га је куппо много кориснпје по себе, а сем тога: да га је истина хтео дати, алп га после опет узети из њених руку те се ослободити још уз то од исплате, које су га нрнтискивале, н најзад нраво да речемо: њој није узео Кремјењ нн Полањецки нити