Дело

РЕЗУЛТАТИ РУСКЕ НАУЧНЕ МАЋЕДОНСКЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ 1900. ГОДИНЕ. Као што је познато, у лето 1900. године послата је руска научна експедиција у Маћедонију, по поруци великог кнеза Константина Константиновића, председника царске академнје наука. Експедиција је била састављена овако: професор слависта Лавров, професор псторије Миљуков, архнтект царске уметничке академнје Покришкин и уметнички фотограф Крајњев; воћ експедиције био је академик Кондаков. Византински временик, који излази у пздању царске академије наука у Петрограду, донео је у VIII књизи, 3—4 свесци, штампаној крајем 1901 годпне, пзвод из онога извештаја, који је академик Кондаков читао 13. априла 1901. годнне у царском друштву љубитеља старе писмености н вештине. Овај знатнп извештај доноснмо у пуној целини и у верном преводу, знајући да ће наше читаоце интересовати. „Вадатак, којп су себи одредили учеснпцн те експедицпје, састојао се у пгго потиунијем проучавању и нспптпвању пајглавнијих средишта маћедонских у ногледу очуваних споменика тамошњих и у тачном приказивању тога градпва у фотографским снимцима. Готово понајзнатннју улогу у овом случају пграла је најживља тежња: одредити псториски значај Србије н Бугарске у културној исторнјп разних маћедонск'их места, па су због тога чланови експедиције и били проучилп п псппталн свемогућне спомецике хришћанске археологије, у најширем значењу те речи. Тако, у Солуну, главном трговачком средишту проучаванога краја, била су испитани н фотографски снимљенп како