Дело

112 Д Е Л 0 Означив она места, ко.ја су походили чланови екскурспје и давши внше или мање јасну карактеристику њнхову, известилац се задржао на оним споменицима, које је експедиција пспптала. Пре свега Н. П. Кондаков обратпо је пажњу присутнпх на солунску страну којој, може се рећи, припада особита част, да приказује на истоку најстарпје хришћанске споменпке: и у том односу, по мишљељу референта, са Солуном не може се гакмпчити пп сам Царнград. Н. П. Кондаков показао је члановима овога друштва днвни мозаик у кубету, на тако званој „Ротунди“ у Солуну, храм св. Софије, цркву св. Дпмптрнја Солунског, која пма особити значај за нас Русе. Последња црква представља најболш тнн базилике, што постоји, са ванредпо орнгиналним односом у размерима, са дивннм мраморним колонама. Затпм је био показан ред познатпх солунских цркви, особите архитектуре, које некп научницп везују за XI век, а другн, као на пример професор II. Н. Мпљуков, за XIV век. По резултатима показала се најобилнија екскурзија у Охрид, где су између осталога особито занпмљиве цркве српског зидања. К‘арактеришућн дуг ред другпх споменпка, испитаних од експедицпје, одређујући време. за које се везују и показујући њнхове типске црте (поменуте горе), II. II. Кондаков на крају изрекао је овај извод, до кога су га довела посматрања маћедонскнх споменика: границе онога, што се до сада називало византиском уметношћу, морају се знатно сузити; обраћајући пажњу на ток внзантпске уметности носле латпнског освојења Царпграда, ми видимо да се област праве византиске уметностн ограннчава на цариградски крај, на узан рејон, којп на северу долазн до Једрена, а на западу у најбољем случају до Драме, и да све остало није више област впзантнске, него грчко-словенске уметности. Карактерно је у овом случају то, што све оно, што су Словени унелн, носп несумњив отисак српскога утпцаја.“ Прсвео <• руског М. К. Драгутиновић