Дело

ПИСМО ВУКА СТ. КАРАЏИЋА СОВЈЕТУ Високославни Совјете, Господо премилостива! Свему је народу напгем позната тамошња вика на мене за превод Новога Завјета на наш народни језик. На свакоме с.уду слободно је одговарати се и правдати ономе који се за што криви (где то није слободно, онде нема суда, него онај који има власт у рукама окривљује п казни кога хоће ио својој вољи); а мени се до сад нпје допуштало тамо правдатн се. Ја не могу мислити да тамо нема нравога схда, него мислпм да непрнјатељи моји у томе на зло употребљују власт крју нм је Правитељство поверило; тога радп усуђујем се с највећом покорности представити своју жалбу за то Внсокославноме Совјету. Кад сам чуо да је гамо забрањен мој превод Новога Завјета послао сам на то жалбу (под 4. Нојемврија прошавше године) Високославноме Правптељству преко Високославнога Понечитељства Просвештенија. Даје Внсокославно Попечитељство Просвештеннја примило моју жалбу, то знам за цело, али мене ннје удостојило никаква одговора на њу, зато управо н не знам је ли је оно представљало Внсокославноме Правитељству, или .ју је само по својој пресуди забацило, или је ни.је ни ногледа удостојило; за то се усуђујем овде представитп Високославноме Совјету копију од оне жалбе. После тамошње забране мојега превода штампана је у 49. броју Подунавке (12 декемврија прошавше године) као критика или реценсија о моме преводу, у којој онај господин који ју је ннсао п са два се крста (Јђ) потписао, између осталога каже: 1) да сам ја држећи се Лутера н латинске цркве против наше Дело књ. 26. 8