Дело

118 Д Е Л 0 оа коју службу нема у Србији својпх људи, ја мислим да би ваљало примити и туђина способна п ноштена без разлике рода и закона, а камо ли нашега брата Србина из Аустријских држава. Гдекоје сам од Аустријских Срба који су сад тамо н ја сам звао у Србију; али их нисам звао да раде по својој вољп као што не греба, него сам мислио да нм се заповеда п посао надгледа да би радилн као што треба. Као што никако дело људско не може бити без погрешке, тако и ,ја не мислим да иогрешака нема у мојим делпма, и свагда сам гововорио, п сад кажем, да ће мп бптп мнло кад ми пх ко покаже, јер се критиком, то.јест, кад више људи покажу сво.је мисли о чему, истражује истпна; али који каже да је што овако или онако, а другоме забрањује казати што против његовпх мисли, онај показује да се бојн пстпне и да се грудп е да би је како сакрио од људп. А кад ко место у књизп да покаже погрешке, нападне опадати п ружптп њезина списатеља,. оно није критпка, него .је безобразна нсовка. Ла дакле не желпм да Впсокославнп Совјет забрани ппсатн против мене н дела моја критпзирати, него се молим да ми је слободно бранити се п правдатп, и то управо са онаким нравом као што непријатељи мојп протпв мене пишу, н. п. 1) да цензор у мојпм или чијим другим за обрану моју одговорима не брнше ништа, него да се штампа унраво онако као што се пошљу; јер према оним лажима, будалаштинама, нодлостима и поругама, што .је 1». Лазић (у 8 броју Подунавке) наштампао против мене, ништа се против њега не може казати што не би ваљало штампати; 2) да цензор или другп ко не задржава мојих одговора докле му је воља или док не начини што против њих, него одмах да се штампају, па ко буде пмао што против њнх одговарати, нека штампа после; а 8) као што је Н. Лазнћ чланке своје прогпв мене разашиљао по народу као додатка уза с-ве троје Београдеке новнне, тако исто да .је слободно н менп, и онима којп ме бране, шиљати своје одговоре; ако .је штампарија о своме трошку штампала чланке В. Лазића, као додатке уз друге новине, нека штампа и моје одговоре и обране; ако ли је В. Лазић сам платио за сво.је чланке, н ја ћу платити за своје одговоре и обране. Знајући ја да Високославни Совјет жели да се не само никакоме Србину него ни пностранцу у Србији ке би учинпла нп најмања неправда, надам се за цело да ће он ову препо-