Дело

постати доброчинства за цело човечанство и да ће му нри том бити најслађа помпсао: да је то дело једнога Србина. Теслпне наде почињу се остваривати; негдашњи незнатни сарадник Еднзонов најлак засењује славу свога америчког учнтеља; данашњи електротехнпчари стоје под утицајем Теслина генцја. 0 плодности Теслина рада сведоче многобројнп његовн проналасци: до 27. новембра 1891. год. износио .је њпхов број 49; од тада .је тај број, без сумње, знатно увећан. Тесла је даровао човечанству нову светлост, јасну, хладну, без проводника, „светлост будућности“; ризницу лекова обогатпо је новим средствима, те постао лекар људског рода; он је пронашао начин да минералише ваздушни азот, да га претворп у биљну храну, чиме је постао, у неку руку, хранитељ народа. Тесла се подухватио да заталаса грдну количнну земљине електрине, да пз ње поцрпе огромне количине енергнје; он је на путу да постане „громовник Никола“ на земљи. Телеграфија без жица спроводница за сада је још на слабим ногама; она ће се остварити успешно тек употребом Теслиних струја. Тесла се носи мншљу, заснованом на хладном рачуну, да шаље вест на планету Марс, да пронесе, тако рећи, славу српског имена до сампх небесннх виснна! Теслина слава и проналасци оснивају се на електрнчним струјама високог напона и веома велике учестаности. Као што јо познато, у науцп се разликују две врсте кретања струје: у једнаких (,,једносмислених“) струја (ШеКћвНшп) електрина тече увек у истом правцу; у наизменичних етруја (АУесћбећгот) пак мења се правац трепериво много пута у секунди. Тесла је за евоје огледе употребпо наизменнчне струје веома високог напона, које мењају свој иравац веома брзо. Радп тога је смислио нарочнте снраве за производњу струје, генераторе (којп у немачкоме носе звучно име: Ноећ1Те<|цеп/.\хес1њеШготц,епегаб>геп). Велика је заслуга Теслина, што је скочио са струја од две или три хиљаде волата1 напона на струје од пола милиона волата, па и јаче. Уместо да ради са наизменпчним струјама од сто или двеста учестаности у секунди, он Је изазвао струје 1 Волг је јединпца за мерење иаиона електричне струје, иазвана у ночаст талијанском фпзнчару Александру Волти. који јумро 1837. год. Струју од 10 волтп обично не осећамо; од 100 волата изазвале би непрпјатан учин: од хиљаде п две волата убиле ои човека. Сијалице од 16 свећа јачине иотребљују струју од 110 13<> волата.