Дело

124 Д Е Л 0 од више десетнна и стотпна хиљада фреквенција у секунди. Теслине машине за наноменпчну струју пмају по неколико стотнна полова. Веома брзим обртањем машине ностнже се веома брза промена полова, а тим се добпвају струје високог напона. какве дотле у пракси нпсу употребљаване. Дивотни учини Теслиних струја задивили су учене п неуке гледаоце, кад је Тесла пре десетак годнна (1891. п 92.) изводио своје чувене огледе у Њу.јорку, Лондону, Парпзу, нашем Београду п Пешги. Ну Теслп ннје бнло до тренутног ефекта, он је озбиљно настојавао, да својнм проналасцима даде практнчне вредности, да благотворно утиче на бољитак друштва, на унапређење пндустрпје. II успео је, н успеће ускоро. Првп важнијн нроналазак Теслпн на пол.у електротехнике беше његов мотор са обртнпм (ротаторнпм) струјама, којим је заснована нова ера у индустрији. Овом паиравом решен .је проблем преноса снаге на даљину помоћу наизменичнпх струја. Тако су упрегнуте у службу човечју прпродне водене снаге: то је бпо .јарам, којим је покретачка снага Нпагарииа водопада подјармљена у корист човечје пропзводње. А шта да речемо за давне светлоене појаве, што их изазивљу Теслине струје? 1’ешавајућп проблем о претварању електричнпх таласа у еветлосна греперења, Теслаје постао творац светлости будућности, благе, једнолике. хладне, без топлотних таласања, светлости боље и јевтпппје од досадање, светлост без спроводника, која се изазива нз даљпне у пснражЈвеннм стакленим цевима, која је, сем тога, веома хпгијенска, јер не замара очн. него напротпв пријатно утнче на живце. Тесла, којн је прави творац електротехнпке са незатворенпм струјама, остварпо је идеал осветљења без жица. Његове електричне лампе немају такозване праве струје, већ се хране незатвореннм струјама. Он је успео да нзазове пз свога удаљеног апарата јасно светљерве у 4—560 исиражњених стакленнх цеви. а да се при томе не послужи другим спроводником, сем ваздуха који .је пзмеђу цевп и апарага. Како су дивне светлосне појаве у овакнм дугим стакленим цевима може се оценнти по томе, што нх је један Француз, гледајући их у Паризу у руцп Теслиној, упоредио са „пламеним мачем у руци Арханђеловој “. Пстовремено са француским филозиогом Д'Арсонвалом, алн независно од њега, градио је Тесла огледе о утицају струја високог напона на човечји организам, па је нашао, да ове не само