Дело

' 128 Д Е Л 0 зећа врло ризична, и доста ретко изгледају да су уснела у самом ночетку. Имајте на уму међутим да, без њпх, комедија не бп крочпла ни један корак од Хардиа или Боа-Роберта, и да, у позоришној уметности, не ићп у напред, значп заостајатн. Ја признајем, уосталом, да пма пнсаца који заостају с много талента и духа. Речи оетају, тај „отмени“ наслов — као што је п цео комад отмен — показује вам п његову идеју. Разговори папагајскп из отменога света п њихових пратплаца ннсу ништа друго до једпно празна торокања, п три четвргпне у том торокању клевете су; п по која од тпх клевета може постати смргоносна. ГБуди пх слушају, прпмају нх, верују у њих пли се претварају да верују да не бп изгледали глупп, — п најзад понављају их, не увек пз пакости, већ да нзгледају обавештени, илн због тога што увек има, као што каже Ла Рошфуко, у несрећи (или у срамоти) наших најбол.пх ирнјатеља (н другпх исто тако), нечега што пам није непрпјатно, плн отуда да бн добили прплике да праве досетке пли забављају галернју. Ужасно .је, за једно само вече у разговору л.удп пз отменог света, за колнко ћете жена чути да пмају љубазнпке, девојака да су компромптоване, мужева да не воде рачуна о својпм женама, туђих застуиннка да се понашају без скрунула, и за колико важних лпчности да су одане протпвпрпродмим каирпспма... Таква откровења бпвају најчешће без пкаквпх доказа, улазе и провлаче се крадом кроз један осмејак, кроз неку дос.етку, или кроз намерна прећуткивања у каквој анекдоти која се равнодушно прича. II та су откровења у толнко страшнија што се не даду доказатн, што не дају нпкакве могућностп за коитролу, И то је, видпте, грозно кад човек на то помисли. Разумите ме добро, Ја сам уверен у двоје. Ја сам уверен најпре да све те оптужбе не дају нетачну пдеју о свету, који није леп. Алп ја исто тако мислим да се, девет пута на десет, људи варају о оптуженој личности. Укратко, ако човек неће да буде будала што се да варати, треба да верује да су људп кадрп све учинити; али, ако неће да буде неправедан и зао, не треба да верује у зло свакога од њпх појединце, сем кад пма спгурне доказе. Колико је њих упропашћено, у Парнзу — п иначе —иакошћу и лакоумношћу људи од света! Колико има неразрушљивих рђавпх легенада! Једну нам је од њих пспричао Пол Хервие. Више пута, у Асдрену, дубоко у ноћ, маркиз де Нохан