Дело

X Р 0 П II К А 129 впђао .је барона Мпсепа где тајно излази из куће у којој је становао конзул францускн, Г. де Вел, са својом кћерп. Виђао је Режину где испраћа барона и даје му да јој љуби руку пре него што затвори врата. Онје одатле закључио да је госпођица де Вел љубазница Мисенова. Он нцје имао права што је тако судио: човек са здравим разумом помислио бидаје ствар само вероватна и да, уос-талом, нема дела које не допушта више објашњења. Додајте још да је п отац Режинин био у кући; и то је требало да уздржи Нохана да не закључује тако нагло. Али је он нарочито погрешио што је, вратившп се у Француску, саопштио, једнога вечера, свој проналазак својој љубазници, Госпођи де Модр, оличеној жени из отменога света. Он јој је то шапатом испричао у кревегу, не придајући томе ннкакве друге важности до једино да забави своју добру иријатељицу, да изгледа као господин којн зна пуно ствари, и због тога нај.зад што има тренутака у животу који нагоне човека да поверава разне тајне нн за што, из задовољства... II Нохан није за то нимало мање „џентлмен“, пошто нема џентлмена који не носи какву малу љагу на својој савести. Међутим, Г. де Вел .је умро. Режпна се вратила у Парпз, где жпви код свога рођака, мајора де Лигеја. Она је без новаца, и, једно што воли, друго да постане, ако се може, незавпсна, сгала је да се бавп сликарством. Уосталом, по понашању нпје нп налнк на „уметницу.“ Режина је права девојка, љупка, поносита, нежна н невина. Простодушна н без неповерења, она и не иримећује, кад улази у какав салон, да жене шапућу иза ње, и не разуме зашто јој је стари маркиз де Розе, за кога је пристала да иође да не бн више бпла на терету својим рођацнма, пзненада вратно руку. То је због тога што је клевета казана на уво Госиођп де Модр учинила своје. Госпођа де Модр поновила ју је својнм прцјатељпцама. Ове су јој у толико нре поверовале што је Мнсен веома услужан спрам Режпне; п Госпођа де Модр у толпко ревносннје ширн гнуснп глас, штоју.је Нохан напустио, и што видн да сад н он обпграва око Госпођице де Вел. Јер Нохан, познавшп боље Режину, стао је да је воли. Болна љубав! Он би хтео да је се ослободи; п надаље стално верује да .је девојка крива, п решно се да је се клони. Али Режина, безазлено, тражи од њега објашњења због његовог новог држања, и, у току разговора, док се, најприродније на свету, Дело књ. 26. •*