Дело

КРИТПКА II БИБЛИОГРАфИЈА 1:Ј5 Здравља — место Књига о Здрављу — сваком приступачан домаћи лекар) дело је намењено широј публицн — народу. То је врло важно тс заслужује, да се на томе мало зауставимо. Морамо одмах рсћи, да се радујемо свакој књижевно.ј појави у нас, која има намере, да иоучи народ, да му покаже веома сложену грађу човечијег тела и врло компликоване радње његовнх органа: која му износи његове грешке у животу и уиућује га како ваља да живи и најзад, која ставља себи у задатак, да му помогне да позна самога себе п човека у оиште. Јер само онај. који зна компликоване алшотне појаве, који зна, како су радње појединих органа у нашем телу у тесној међусобној вези. који зна, да сви душевни процеси, осећање, воља, мишљење, карактер и темпераменат завнсе много од Физичке подлоге — од грађе органа, умеће и себе и друге правилнцје и боље ценити. Напослетку, ко добро познаје грађу свога тела н радње, што у њему бивају, моћиће и паметније живетн и сво.је здравље — то највеће благо — чувати, моћн ће корисннје и боље своју снагу употребити, издржати лакше борбу за живот и сачувати се од многих намега и невоља, које нас у животу чекају II нанадају. Ну давати народу иоуке о здрављу ни.је тако лака ствар, као што се на нрвн мах мисли. Није довољно само знати Факта и имати добре воље и намере, да поучнмо народ: како ће своје здравље чувати и у болести лечити се, већ му ваља н казати то у таковом облику и таквим језиком, како ће нас моћи разумети и у толикој мери, како ће моћи поуку примити, присвојити је и по њој радити, када потреба захте. Али је највећа тешкоћа код овакових књига, које су намењене народу и поучавају га о лечењу баш у томе, што је врло тешко одабрати оно што је за њега а што није. Ми ваљда нећемо од простог п неуког света, да градимо лекаре: јер то би било нрво, апсурдно а друго. и кад би покушали, само од штете по народ а никако од, користи за њ. Нарочито ми лекари, којима је познат историјски развитак лекарске науке и лекарске наставе, не смем.о то радпти а ево са кога разлога. Нами је бар врло добро познато, да се медицина оснива само на темељном познавању Анатомије и Физиологије човека у нормалном — здравом стању; а Анатомија и Физиологија не учи се из књига, већ у анатомском и физиолошком институту: парајући, посматрајући и оиитујући. Болест нак, као пгго је познато, није нигата друго до иоремећај нормалних животних појава у човечјем организму а овај се поремећај такође не може изучити из књига већ опет само у болници и то самосталним посматрањсм и испитивањем на болесницпма а нод руком спремних наставника. То је врло добро познато