Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 139 у Србнји Пеоград 1868 г. стр. 49) и ове његове речп морају нам п даље бптн девиза у нашем раду. Да је преводнлац ово имао на уму не би у овом српском преводу са руског језика задржао. без икакве потребе толике руске речи, за које имамо лепих српских речи. Тако у овом српском преводу налазимо: расположен дух, изнуравање, растројство. саопштавају се са дупљама, прпдатак, делателност, делатни деловиг успособљен, привлачан укус, органи друго степене важности, установ.кен праксом. производство женског потомсгва. дозвољавати. упечатак, уплив, колебљиво кретање, лишен, иодробан Гарвеј и т. д. Ми нисмо пријатељи пуризма; напротив. кад год не можемо да нађемо згодне речи у народу или задржавамо страну реч (код научних термина понајбоље са латинским илн грчким кореном) али морамо бптн противни оваковом варварству, шго се ради са нашим лепнм језиком. Тако у овом преводу нађосмо и оваквих речи: оћштитна Футрола, храна се сортира, каквоћни састав, трбушина (место трбушна марамица), мокраћина (уре), тембр звукова, детороднн уд, болешљиве микробе (место патогане) и т. д. Ну нреводилац изгледа да не зна ни основне законе нашег језика. У његовом прсводу има овакових граматичких грешака (о ортографским и да не говоримо): јајична ћелпца (место јајетова ћелијца) хранење, делење (место храњење, дељење), малпигпјев, Фалопијев, либеркинов (место Малпигнјев, Фалоиијев, Либеркннијев). У њега се глаголски прилог садашњег времена мења, као н. пр. налазеће ее около насатмосФере. скупљајућа материја, утиче усисавајућим начином и т. д. Да завршимо. Наша је дужност, макар којом се струком бавили, да најпре учимо свој матерњи језик, да чисто и правилно српски пишемо. То је у толико ире потребније, ако нас још п амбиција гони, да кога поучавамо, а нарочито народ. Књпге за народ морају бити писане чистим као суза народним језиком: иначе их народ не ће разумети — оне ће остати .неприступачне- — народу. Иреводиоцу пријатељски саветујемо, да учи српски, када је предузео тако тежак иосао, да народ поучава. Данас је много лакше учити српски но некада, када се српски књижевник нцје умео наћи у оном хаосу од разних некритичних књига из којих се језик учио. Ми имамо данас п израђених граматика и Вуков речник (то драгоцено благо, без кога ниједан срнски књижевник не сме свој рад ни засновати а камо ли објавити) и друге народне умотворине. А дотле нека нас погатеди са оваковим својим преводима. пг В. Ж. Ђ.