Дело

138 Д Е Л 0 онда морамо рећи, жа.ш Бог, што је утрошено нреме око нревођења овакове књиге код толикпх бо.вих књига ове струке у страним лнтературама. Иримера ради, помнњемо само познату Них1еу-јеву књигу -Основи Физиологије“, којн је преведена на многе језике а из које је узето доста материјала и слика и у ову руску књпгу. Према томе наше .је уверење, да се овом руском књигом народ не ће моћи корисгити са простог разлога, што је не ће моћи разумети а интелигентннја читалачка пуб.шка не ће је такође прихватити, што у њој неће наћи ничога новога и што јс језик у српеком преводу до зла Бога рђав. Доиста морамо да ее чудимо смелости преводиочевој, да са оваковпм рогобатним нреводом изађе пред српски читалачкн свет. Чнтајућн ову књигу на српском језику чннн нам се. да смо још у ,славеносербском" добу, када нисмо имвлп ни нзрађене граматике, ни Буковог речника, ни стручне нриродњачке штературе. Нреводилац се није користно научном терминологијом, коју је неумрлн Панчнћ у нашу науку увео а његовп ученпцп прихватили н да.ве наставнли. Не знајући за њу, он у невољи узима руске или сам кује нове термине, који не одговарају законима српског језика и не могу да издрже кригику. Тако место гра1|а органа ср;к у костнма „ „ онружање мишића „ .. трепљави епнтел „ „ гласница „ .. попрсчно нругастн миишћп „ „ мозак кпчмена мождпна „ радња (фупкцнја) „ „ састав се мења „ „ ртни парасли „ „ гњат размена материја оп велм устројство или строј анарата. „ „ коштани мозак. малаксавање мишића. колеб.виви епителпјум. „ „ гласни отвор, „ „ нопречно-браздасти, мозак лобање. мозак кичме, „ „ учин, „ „ састав сс колеба, „ „ остастп нараштаји, „ „ колепо. „ „ обмена матерпја н т. д. Овде морамо рећи. да ми не смемо прелазиги преко наших нретходника, преко оног што је већ израђено у нашој лнтератури. Панчић нам још н данас мора служити као полазна тачка при еваком натем раду из Природних Наука: јер нам је он не еамо створио научну терминологију, већ п показао, како ћемо у новим струкама, као: у Хистологији, Кмбрпологпји. 'ћизиологији и Медицнни у опште. радити, а да не кваримо свој лепи језик. .Не мојмо претерати у ковању речи, већ дај да бриж.Биво збирамо и ворно бележимо“, вели наш велики учитељ (в. Гибе