Дело

КРПТПКА II ВИБЛИОГРАфИЈА 137 карскнх поука народу, затим радови Бг Батута, Г)г Данића, 1)г Лазе Ндпћа, пок. 1>г .1. Димитрпјсвића, I >г Вукадиновића и других. Али лечење самих болесника не сме се никако оставптп неуком свету већ само зато спремним и стручннм људима; још маље се сме препоручивати лечење по књигама од стране лекара. јер је жнвот у питању. Ми овим не говоримо р1'0 <1ото бпо; већ би желелн. да спречимо, да лечење народа не падие још више и то нашом кривидом у руке незналица, шарлатана и курфушера. Друго је питање, да лп иаш народ има довољно лекарске помоћи и да ли јс п ова и тамо, где је има, организована како ваља? Ово је нптање већ дискутовано у нас (в. Медицинскп Факултет српског универзитета од Г>г М. Јовановнћа Батута, Београд 1899 год.) и утврђен је фикт, да иаш народ доисга нема довољно лекарске иомоћи ; али се потреба у лекарима неће, то воља добро имати на уму, моћн подмиритп оваквим , Домаћим лекарима“, већ једиео подизањем медицинског Факултета, који би иам давао спремне и стручне лекаре. То је једини рационалан начин да се народу да лекарске помоћп. А сад да пређемо на приказ I свеске „Књиге о Здрављу“ Анатомију н Фнзиологију, која је изашла под уредништвом академнчара и кнеза Тарханова п покажемо: каква јој је вредност и у каквом је руху — језику изнесена пред сриске читаоце. Анатомија је внше хистолошка а маље дескриптивна а сем тога има н мало историје развитка ткива: наравно, све ово у кратком изводу. Из Физиологије пак изнесене су у кратко радње органа за варење, Физиологија крвн, срца и крвотока, Физиологија дисања, органа за одлучивање, Физпологија чула и нервног система. Део овај материјал, што је унесен у ову књпгу већи је од оног, што се у нас тражи у програму „ Познавање човека“ у Впшим Гимназијама и другнм средњим школама а сувнше је мали за ученпке Медицине или слушаоце Анатомије п Физиологије на нашој Великој Школи. Међутнм све ово, што је и изнесено у овој књизи, није ништа ново за нашу научну књпжевност; напротив, све то имаде већ и лепше и иотпуније на српском п што јс најглавније на лепом српском језику у књизи „Наука о човеку“ од проФ. .Бубе Миљковића (Београд 1891). С тога превод ове руске књиге не можемо сматратп као какав добитак за нашу литературу. Кад се још узме на ум, да је ова Анатомн.ја и Физиологија једна обична компилација, да је стил у њој тежак н неразумљив а местимице и текст погрешан. да у њој нма хниотетичних ствари (као теорија проФ. ПЈенка о постанку иолова) које наука није прнмила, као н такових, које су већ застареле (као Халова (?) теорија о бинокуларном виду);