Дело

КРНТИКЛ И БИБЛИОГРАфн.ЈА 147 по може надметати у дару, откупу, а и иначе по обичају босанских. бегова невеета мора бити јевтина: они је нросто отму. Али онет, отимати невесту везиру, цареву већилу, то не сме! Нека га Алкалај светује. Овај даје Алилу цедуљу на тога везира тамо, нека му је само покаже, на да се не брине. Раде га журн да пођу. Мујо се љути, баца у затвор Алкалаја и Рада. (5) Мујо затвара Алпла с Османом, претн н одлази љут.(б) Они се спусте кроз прозор, Алнл ионесе 1000 талчра. Отићи ће жени зворничког кмета, код које се састајао с Фатом, на ће удесити отмицу. (7) Долази Мујо, за њим Анђа и Злата утишавајућн га, хоће да ишиба сина, куца, разбија врата. испушта бич видећи да су нобегли: Анђа да се стрмоглави кроз ирозор, не даду јој, онеевесне.(8) Освесте је. Она криви Муја, тражи од њега сина. Он криви Алилову нарав. налик нарави ујака му Мијата, који му још није опростио отмице Анђине. Хоће да спасе Алила, шаље по Алкалаја и Рада.(9) Алкалај тражи награду, нуде му Хасанове дарове, али он би у готову, те му Муја нотпусује меницу на 10.000 кеса злата и удара мур. Раде би оних 1000 талира у Алила, таећ! ћак ХеЈсћеп <1ек коцепатћеп ћоптсћеп /ћгкеК Мујо тобож тражи по џеповима, да му плати, и кад Раде пружи руку, он вади бурмутицу, шмрче, нудп и њега. Раде онда тражм Кумру робињу, тако ће и он добити јевтину невесту. Журе нх. Хор нх испраћа. (10). — Други чнн иочиње у Зворнику. у Фатиној одаји. С њом су одалиске. Она јадикује због везира, жали што нема мајке да јој се изјада. Одалиске играју, Фата удара у тамбурицу.(1) Хусо улази, исмевајући подражава одалнскама. Моли Фату да нође за везира. да би му се једном скинули с врата официрн његовп, који му поједоше све, попнше све мостарско вино. Кад она не ће, он претн, па после потеже „корбач“, јури је. Она и одалиске ударају у вику. (2) Улази Хасан (он је тај везир), Фата му притрчава. Преносн Хусову власт над њом на се, те Хусо с главом међу шакама бсжи. одалиске за њим.(З) Фата вели везиру да не ће да пође за њ, а он да је и не тражи за се него за сестрића свог (мисли на Алнла), али она велн да га не мора. доводити, неће да га види. Хасан оде.(4) Алил иреобучен као сељанчица долази. Позна га. Донео је одело и за њу. На полазу Фата каже одалискама да везиру тек сутра јаве за њу, а Алил им даје за њега Алкалајеву цедуљу.(5) Одалиске играју коло наопако и певају тужбалицу. Хасану рекоше одмах све, дадоше му и цедуљу, те види да му је Алкалај свршио с Мујом за Злату; прети Мују да ће му нлатити за јевтину невеоту.(б) ОФицири Хасанови у Хусовој сали пијанче, нарочито четворица: Иерсијанац. Татарин. Араиин, Мађар шиљобрк. Пију н певају 10*