Дело

Д к Л О 1 46 Ове је године учннио н један корак да.ве. почео је немачкн свет уиознавати и са сувременом нам уметничком књижевношћу, предузео је да у лепим, тачним преводима пружи читаву књижниду избраних дела новијих нам белетриста, па .је п издао ирву свеску те. збирке. ВЉНоШек аи8де\\аћНег зегћЈбсћег Ме1б1ег\гегке, п у њој Нушићеву Пучину, Ам1‘ |Нег1о8ег 8ее. Обећава написати и нарочиту књигу, у којој би дао преглед модерне нам књижевности, свих разних нравада, струја у њој. Али није ни ту стао, ношао је још један корак даље, предузео је носао. у коме се, остајућн етнограч«, може огледати п као самосталан оЈшгиналан белетрист: написао је наиме нод наведеним натписом текст, либрето, за оперу, узевши грађу из нашег народног живота у Посни. иоч. XVII в., тачно меседа септембра 7(19)—9(21) год. 1639. Да бих у напоменама избегао понављања, а и свео им број, изложићу редом. што краће, сцену по сцену, те тако норед садржине показати у неколико обраду. — Пред сребрничким градом око 10 ч. ноћп играју сељанчиде н невају Златн, сестри сребрничког бега, Муја, честитају јој вереника. Злата их позива у двор, те оне нграјућн н певајући удазе.(1) Долази Раде с поклисарским штанам, лупа у градску капију, н како му не отварају, бије у тамбуриду п нева о чарима нрироде и ноћн. онет луиа да нробуди с/гражу (8сћ1а1тН/е аиР), виче из свега гласа.(2) Алил, син Мујов, и Осман, барјактар му. долазе, за њима посада с конљнма и слуге с лучевима. Раде каже да доноси писмо из Зворника Алилу. Алил га даје Осману, те чита: Фата, кћи Хуса, бега зворничког, јавља му да је у њихов двор дошао везир неки, иа је тражи у оца, који хоће да му је -прода1-: поздравља Алила, зове га да је спасе. Алнл. пошто се на оиомену хора одлучно да иде од куће, Фати, и ако је берба, нпак хоће да нита н оца, плашп се материна погледа, теткина страха. Раде тражн поред пара н печења. Алил му обећава н вина. Уз песму хора о вину. одлазе. (3) У салн Мујагиној он, Анђа, жена му (сестра Мијата Хајдука и Мила, кога је заједно с драгом му, Гроздом, заробио Хусо, бег зворнички, па Миле после утекао — што његови не знају — потурчио се, постао Хасаном, одликовао се на Г»агдату, те постао везпром), па Злата и хор сељанчица диве се причи Леона Алкалаја, банкара. о витештву Хасана (Мнла), који је Алкала.ја н иослао да му просн Злату. Мујо тражи откуп, дарове, Алкалај даје Анђи бпсерну огрлицу, њему бриљантскп прстен, Злати дијадему. Мујо га зове да иију вина.(4) Алил с осталима долази. Мујо се љути чувши за Фату, јер му је Хусо душман, а и Анђи због брата. Кад још чује да је просн везнр неки, одвраћа Алпла, јер он се с везнром