Дело

КРПТПКА II БИБЛИОГРАфНЈА 140 г;|. јаднкује; воде је у шатор. Мујо нобпја барјак, купи јунаке, шаље глаеннке. (1) Хасан е грдиом пратњом долазп, свечано, на коњима. I рле ес. . 1>уби и Ллату у уста, добивши од ње нотврду љубави. Види Анђу тужну, кажу му за Алила да је мора биги погинуо. Он их теши: Алкалај тек што није дошао <• оно двоје, а он ће ее изравнати с оним везиром. Мујо му на то не тражи нпшта за олату.(2) Раде сав подепан, иште од Му.је иешкеш за глае о еину, измамљује му нрстен, да га даде Кумри, пжљубп је, па ингге да једе. Донесе му ејпе К1екеп8сћи88е1 пиг КпГнМп, на и вина. Прнча натенане како су он п Алкалај, дошавши кметпци зворничкој видели онде крш и крв, дозна.ш да је кмет оно троје одвео у шуму, пошлн за њпма, али Алкалаја заробила два хајдука, а после га впдео заједно с оно троје и многпм хајдуцима.(3) Алкалај, сав издрпан, јавља Хасану да је изврншо заповест, а Мују да је Алил е ујаком, Мијатом. Хоће да отме Радн прстен, који он баш показује Кумри, грди га (зове га Ртсћго\уа1), потеже нразнпм пиштољем, те му Раде да нрстен. (4) Долазе Стево п неки хајдуцн, чуде се како Хасан личи МијатуДБ) Мијат еа другим хајдуцима мора да се нробија кроз Турке, налеће на Хасана, Сгево га задржава н каже ко је. Грле се.(б) Оеман, Алил доводн Фату, нриказује је оцу као јевтину невесту. Фата позна Хасана, викне да је то онај њеп везир. Хаеан ка.же да је заиста он велики везир над Угарском. Кумра доноси купу впна, Хасан напија јевтиној невести. Хор Официра радује ее што ће се гостити четрнаест дана. Му.јо очајава, пита Алкалаја ношто ће му нрибавитн све. 80—90.000 сребрника. Мују то много, тражи да му врати бар ону меницу. Хаеан је иште од Алкалаја н (тихо) пола добитка. Чита: Ат <1гШеп Та,ц <1е* МопаЊ Ката<1<1ап '/.и ГЦеп /.аћГ 1сћ т <1ет ХУесћвеНтп /<4т(:аи8сп<1 Веи(:е1 (Тоћ! /и Ејцпегн Наис1еп. •Гош мора н за Мијата да нлати обећаних 10.000 кеса, те јадикује да би уз јбш једну овако .јевтину невесту набрзо Алкалај могао постати госиоДпрем Сребрнику. Хору сељака све једно ко пх дере; хору ОФПцира такођс, само нека нх добро храни; хору хајдука исто тако, само нека им плаћа; иа н Јусуфу дервишу. Сељанчице око оба пара играју певајућп сватовску песму (гГан/Д \уоћ1ап <1еп Посћ/ећбгер^еп шн <1ег Рааге /\меИ). Краус ,је ову нгру читао у Дражђанском . 1 итерарном Друштву ([ »геаћпег Рћегшчвећег \’егеи1), у коме је, према реФерату оданде. поетигао п леп успех. Тај се пак успех свакако не може ириписивати