Дело

1 5<) Д Е Л 0 некој нарочитој, високој литсрарној нредности ове игре, јер .је она и нема. Али то у осталом и није баш тако велнки недостатак за оваке 8ш°’8р1е1-е, којима је главно леиа музика (без ње су мртве). складна разнолика игра (балет), пријатно шаренило, чему би овде била додата још п чар егзотичности, еш 8Шск ОпепР У Бечу. у Аустрији, та ће се чар појачати и тиме још, што је та.ј Оријент окупирана област, па ће ту на нр. и заврпшн сцена учинити и нарочити еФвкат оним, иначе ненотребним, хоровима што одговарају на Мујово јадиковање како сребрничким бегом лако може ностати Алкалај. особито хором сељака, јер ће се у томе, а иотпуво оправдано, видегн нарочита тенденција, тако складна с онамошњим аспирацијама, тако сувремена онде. Писац на го можда ннје ишао (Та он на нр. врло лено истиче нама тако мнлу мисао да вера не дели браћу!) али ]>ечи остају. Успех, који је ово дел<> постигло досад, поглавито је у етнолошком елементу, на којн је нисац највише пажње и обратио. који се свуда сам н истиче као главни. а пре.тпостављена тачност. за коју онде јамчи пме Краусово, нарочнто му је дигла цену. II главна идеја свега дела само је решење једног етнограФског проблема, потврда „великог културног напретка, постпгнутог правилном куповином невесте насупрот отмнци* како тачно пстиче немачкн реФерент. Краус је етнолог, па је и белетристом ностао, да би се показао као етнолог. Трудио се да народнп живот у Босни представи што нотнуније, и показао је све што .је само могао. Ту су потурчењаци бегови с чељадн својом, с одалискама. робињама, ту Туркеше. дервиш с кораном, па раја, хајдуци, па впле, све у свом костиму: ту се игра коло, обично, у два реда, наопако. ратничко: ту нешто налик на севдалпике. гу иесме од кола, сватовске, тужбалице: ту је тамбурица, шаргија(и гусле се помињу); ту је истакнута слепа нокорност мусломанска цареву већилу, дервигако просјачење. узимање авдеса, веровање у снове и коранове изреке, хајдучкн боравак, заседа (има н борбе мало), кадијска иравнца, на већ огмица п куповина невесте као главно, и т. д. Читава етнограФСка изложба, само још, без Фпгуре, Фали иои с брадом! Све ће то заиста интересовати занадњаке, забављати пх, и, што је главно и нарочито значајно за нас, поучпти их о нашем народном животу. Томе је и етнолог-уметник жртвовао све, складност, целину. Тиме се на пр. само може оправдатн уношење целе оне, не баш гако кратке, пантомимске сцене с вилама и пастиром, која ничим није свезана за главну ствар, а коју је писац лако могао свезати за њу. мотивисати је колико толико, бар онолико као што .је ону. јеш непо-