Дело

Л Е Л 0 1 Г)(> каже од онога мгго је оставмо забележено владнк.а Данило у родоелову, т. ј.даје Лелена „отб племене царвска, отк рода же Фроужвска.“ оатим се тим питањем бавио п маџарски историк Морпц Пертнер („I) 1 е комЈргНсКеп ХетапјМеп. Пејггаце /иг КеппПпб* <1ег пп^агЈкеК-кегКјвсћеп Не/ЈећииЈдеп." .Л п#ап*сће Кеуме" за 1892 год., сгр. 556 — 560), ио п он је успео само толнко да докаже како је неоснована хинотеза неких ранијих ннеаца и неких паших летоииса да је Јелена кћн цариградскога цара Балдовина II. нлп. како је Акроно.шта МИС.1Н0. кћп иекога угарскога кра.ка ((1еог‘д-П АсгороћЈае Лппа1ем, сар. 62, стр. 134.). Без обзира на ову Бертнерову раснраву, нитање о роду кра.Бпце Јелеие узима поново Мијатовпћ преда се. Унотребпв1ни веома обилату литературу. н оцеиившн свестрано све до данас нознате податке о кра.Бици Лелени, Мијатовпћ је дошао до ресултата који је псказао овпм речима: .Кра.Бпца Лелена, жена крал>а Уроша 1-ог, плн је кћи 1’а.ула де Куртне, киеза од Кијетп (Каои1 <1е СошЛепауе, Сопге <П С1пе(ј), пли кћи Лелпсавете Де-Куртне, сестре цара Балдовина II Де-Кургне. жене Одона, Господара од Монтаги, од Фамилије Дука од Пургуидије" (в. чЛетопис“ 217. страна 27 — 28). Сем тога што је Мијатовић иитање о роду краљице Лелене дотле довео да још врло мало треба иа да оно буде коначно решено, ова је раснрава његова значајна нгго у њој има пнтересантних иодатака за историју веза између српскс кра.Бевине и земаља у Италији у XIII веку. Огуда је овај мали рад драгоцена нрннова на нољу ироучавања наше прошлости, на коме је Мијатовић једап од иајугледнијих, п ако не најилодннјих, радиика. После расправе Ч. Мијатовића ова је свеска донела ггудију дра ЈосиФа Караска .Чешка литература у нови.је доба", затим новелу Ива Циника „Цвпјета*. Под рубриком . К њижевност“ има оцена А. Белића о књпжицп А. Собољевскога, Кђ исторји древпгћише0 церковенославлнскои писБменностиД затим реФерат Бе.нка Миросављевића о-књиза Ђула Дудаша . А/ о к I а 1 л м! \д 1<">г1,епе1е Васб-Но<1гор;ћ х агте^убћеп" (о школству бачкободрошке жупаније); затим четири ириказа од IIед. (Милана Недељковића) п то на: .Страдију* од Радоја Домановића, .Носледњи звуци. Песме и преводи" Ђорђа Стратимировића, „Лоас1ит <1ег 8сћти »<д1ега од Марка Цара (превод на немачки) и „Усномене ј еднога паланчанина“ од Селимнра Трпковића, и најзад реФерат Л. Радоиића о збирци споменика за историју крсташких ратова у 15. веку. коју уређује и издаје букурешки ироФесор Н. Лорга (Но1е* е( ехН*аПб ропг бегхчг а ГШбћоГге Пеб скпбаћеб аи Х\ -е б1ес1е,