Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфНЈА 1 б б Рањен ђак је доста потендирана сдика. Зар зато, што су наставници отиш.ш да се, за време шкодског одмора, мадо разгаде у пољу. морају они оити криви. ако се за то време десио у варошн какав несрећан сдучај с ђацима? Не може се, ваљда, тражитн, да наставннци чувају ученике и кад нису у шкоди. Депа сдичица Без мајке згодно је дошда да зачини депу збнрку ових причица, и да покаже каква су у шкоди деца без мајке, како према добрим и сиротним ученицима и сами другови осећају саучешће. Није тешко иогодити, да ће, према резоновању пишчеву на крају сваке дрнчице, на питање: „Ко .је крив?“ доћи одговор: Наставник. Без сумње би се могди навести још многи примери нз шкодскога живота, који би, сваки за се, представљали по једно педагошко правидо. Кодико само има примера да се наставник огреши више пута, ако не обрати иажњу на индивидуадне особине појединих ученика, које се могу и деиим речима поправљати а не само казнама. А то се може најдакше постићи, ако се наставник спушта што чешће међу ученике, нарочито старијих разреда, учествује у њихову раду. разговору, издету итд Веиггим начином наставник може постићи. да. се код ученика развију симпатије према њему, а тада може он много учинити. Надамо се, да ће писац ове књижпце продужитп рад у овом правцу, на коме је с успехом отпочео. Стид, језик и интерпункција у овој су књижици за похваду (пада једино у очи ведика употреба две тачке). Ова ће књига, без сумње, корисно носдужити млађим наставницкма, који још немају довољно свога искуства у школи, ади ће нсто тако послужити и старијим наставницима, који имају овога искуства, да би га могди с овом упоредити, па, можда, н кориговати. М. А. К. Летопис Матице Српске књ. 217. Свеска I. за год. Ш>3. У овој свесци „./1етоииса“ на нрвом је месту историјска студнја Ч. Мијатовића „К,о је краљица Јелена?“ У њој расправља нитање о роду краљице Једене, но Руварцу, друге, а по Мијатовићу, може бити и треће жене краља Уроша I (1242 —1276). Пигање о роду краљице Једене има већ своју историју. Покушао га је био решити И. Руварац у расправи „Краљице и царице српске“ („Матица“ за 1868 год. стр. 361 — 365.), али није усиео да нам што одређеније