Дело

154 Д Е Л 0 Две казне показују како казна ученичка нема еФскта, ако се не издржава иод надзором наставничким, јер ће ученици поред једнс казне заслужити и другу, ако се оставе сами у школи. где ће се јурити, играти, нушити итд. Као и после евакс досадашње причице, тако је н овде писац изнео свој закључак, резоновање, или. како би Доситеј рекао. ,наравоученије*, у коме излаже своје погледе поводом догађаја што се у причи износи. Нисац мисли, да се у нас много ученици кажњавају и да се то може спречити, ако наставници боље схвате своју васпитачку дужност, на се старају, да се учсници спречавају да не чине погрешке. II ако се у главној идеји елажемо с иисцем, ипак мислимо. да наша школа не може још много учинити. ако кућа не помогне. Највећа јс невоља у нашим школа.ма што у њу долазе ђаци с разних страна и неједнаког домаћег васпитања, па неколико рђавих ђака могу покварити цео разред. Прва јединица црта оие наставнике, који су својом строгошћу толико заплашили ученике, да се они, и ако знају лекцнју. збуне и не умеју да је нскажу. Срећом таких је иаставника данас све мање и мање. У причи Гужнс навике наших ђака, па н старијнх, долазн псовање. То иде тако далеко. да човек не може проћи улицом. а да не чујо најпогрдније исовке. Да се те накике пскорене, писан мнели. да наставницн греба да се толико епусте међу своје ученике. да им душу познају, а то ће учинити, ако су с њнма не само у школи, већ и у игрн, у шетњи, у пољу. Ведро у школн најмање нам се свиђа. Нре свега не мислимо, да наставник ван школе не треба да се бави и јавним пословима. Поред школе дужност је свакога наставника да утиче на околину, и у проевећнвању народном настакннк треба да води ирку реч. Разуме се, да н у овомс мора битн граница. Према томе онај догађај с наставвиком, који је тражио да му ђак донесе најпре једну, па и другу чашу воде, а он му најзад донео ведро, илуструје сомо једног неваспптаног ученика. У слици „Нроклета мати“ врло .је лепо изнесено наивно резоновање оне мајке сељанке о кривнцн њенога сина, који је пребио ногу скачућп ио школском дворишту. Вој у школи тиче се оних наставника који бију ученике. што може бити опасно и за ученике н за наставнике. Недовољна обазривост казује, да и незнатне ситнице у школи могу проузрококати велико зло.