Дело

ЈУНАЧКО <ТЦК 14 \'П II сад се поче страшна битка око тестамента. Марко се поче задуживати и просипати дукате да би тестамент оборио; исто тако и Спасоје. Покушавало се ту све: од оног већ отрцаног: како нокојнп Никола „није био при чнстој свести“ кад .је тестамент градио, али је све оборено. Тестамент .је био и формом п садржином на своме месту и самим собом тукао је све наводе. Пгњат је свуда показао шта то вредн бити нрисебан п држати се онога у што верујеш. Сима н Алекса само су приступали за њнм н одобравали све. II тестамент оста у снази. Као луд бпо је Марко кад му то саопштпше. Он се окрете адвокату. — ПГга ћемо сад, госнодине? — Све би добро бнло, само да није Пгњата,— рече овај. Ову двојицу па п самог судију били смо поколебали, али њега не можеш! — Ја ћу да га убијем! Па шта ћеш тиме добити? Отићићеш на робију н онда тн неће бити до тестамента. — Ја ћу платитп коме да га убије! — рече овај готово луд од јарости. Остави се тога, човече! Говоримо, ако хоћеш, као наметнн људп о томе. Како би било да ми њега потплатимо? — Не дам њему ни паре! — Онда ти не иомаже шпнта! Тестамент је оснажен, а он њему даје сва права. Једино што ј.е ако би он хтео пристати... — А ако не хтедне? — упита Марко попуштајућп. — Преплапшти га мало. Та већ... удесићемо то... II одоше удешавати. Пгњат је издавао нмање под изор, прибавио храну у кошеве п амбаре, споразумео се већ с оном двојицом кад да продају храну — једном речп радио је као себи. У кући својој он беше неограничени господар. Она два мушкарчића, .једна девојчица и његова Цаја само су слушали шта он заповеда. Још му старији спн нпје стасао за женндбу и он бројаше дане када ће намирити 18 година како бп још две здраве руке у кући видео. Његова реч беше светиња у дому његовом. Али, ево, ује-