Дело

БОСНА II ЕРЦЕГОВПНА словенских романа, наслеђем прешао на турско господарство. Гоњење народа да илаћа ову порезу пореклом ]е из доба пре Турака. Новчана пореза није одговарала привредном животу оних крјн су је плаћали, јер је сматрано да је десетину из нлода и стоке у реду давати, пошто у привредним приликама онога доба новац и нцје био главнн услов благостања, те је бпло муке кад ».е порез у новцу морао наплаћивати. Но држави је требало новаца за војевање, а то је морало дати становништво, које је, осим тога, било дужно примати под кров и на нзрану цареву војску кад се где утаборн. Лична имовина била је противна баштини. То се називало „стечевина" 'од стећи. Сваки је могао и било му је слободно да држи и стече баштину. Ово право имали су и меропси, а не само велика и мала властела. Меропах био је ограничен само у томе, што своју баштину није могао давати да је обрађују туђи људи, најмљени, ио .је морао на својој земљи сам раднти и ирнвређнватн, или би био подвргнут оштрим казнама, ако тако не би радио. Овим је меропсима забрањивано да у своје руке скупљају внше баштинске земље, и тако добивати одлике, које су означавале властелу. Ова забрана била је материјална, а никако правна. Уједно ]е у овој уредби била мера, да меропах буде приморан својим радом користити својега госиодара пре него ли себе. Меропах је морао, кад није имао рада, крчитн п чистити ледине и шуме, и гу земљу господар је с меропхом делио на пола, но тако, да земља, коју .је добио меропах, није постајала његовом баштином, већ му је дата само у наследно уживање. Без политичких права били су Себри нли Отроцн, Власи, Цинцари, Цигани п Сасп (немачки рудари), који су сви заједно били ред становништва без земље. Овај свет без земље био је упућен на службу, да од ње живи. Себри или Отроци били су земљеделски радници (овај значај има у источној Чешкој реч „отрок“)- Земље не само да нису имали, него нису .је ни смели имати. Њима је био њихов господар надлежни судија, а не царев судија. Од земље, на којој су, нису се могли ол[вајати. Као што је земљорадњи дао друштвени поредак Себре да .је раде, тако је и сточарство имало пастирске слуге, Себрима сличне, неслободне. Као што Себрп нису нмали своје земље. тако ни овај пастирски свет није нмао својих стада, но чувао » стада својих господара и живео у њих. Називали су их „Вла-