Дело

Г>0< НА II ЕРЦЕГОВИНА 29 ступннцп, но .је свакп, ко је био пуноправан Срб, могао доћи већ за то на скупштину. Решавање на скупштпнама и самоуправа срастоше са Србпма. Питање је, да лн је Душаново грађанско право важило и за Босну и Ерцеговину, које су нмале своје владаре? Босна је за Душанова царевања била држава независна од Србије, и њен бан Стеван Котромановпћ ратовао је с Душаном 1849. Душан доби велики део Босне н прогласи се краљем босанским, на брзо за тим (1856) умре, ге нп.је пмао времена да у Боснп заведе свој поредак н законе. Да бисмо одговорнлп на стављено питање, морамо имати на уму да .је Душанов закон основан на обичајном праву, које је бнло опште, заједничко не само свпма српским покрајинама на Балкану, но п другпм народпма балканскпм. Цар Душан ставио је неке одредбе у корист властеле, која му бејаше ближа п потребна за војевање; прописа осталом народу терете теже но што су дотле били, п натовари му тежу роботу; мало пође у сусрет мрском феудализму, кога су се балкански народи плашилп п знали о њему наопако причати, кад .је поведена реч о томе, но из узрока, већ поменутих, нцје се на том путу могло даље ни поћи н кад бл се хтело, али вероватно је и то, да је Душан неким користима, које је дао властелп н узаконио, хтео једном за свагда да препречи феудализму пут у српскп народ. Душан му је одшкринуо врата у с-рпску отаџбину и допустио му да у њу ступи једном ногом, н кад је нога била ту, он је врата затворио и ногу прикљештпо. Може се, дакле, слободно узети, да је облпк аграрних п друштвених прилика српске државе, који се огледа у Душанову законику, такође облик истих односа у окупираним земљама Боснн н Ерцеговшш с тим додатком, да се у Босни иојављује још већа конзервативност и још већа љубав према старом поретку н наслеђеним обичајпма. То се може објаснити природом земље и становништва. Већ .је раније споменуто, да су Босна н Ерцеговина погодне пре за сточарство него лн за земљорадњу. Сточарство је као старцји привредни облик условљавало старијп облих друштени, задругу. Босна н Ерцеговнна класнчно су земљиште задружног живота, који се ту и за наших дана одржао у снази не само за то што га је чувала турска власт, но п зато, што народ има према њему особиту природну наклоност. У Босни