Дело

32 Д Е Л 0 Као што богумили нису признавали впше друштвене редове, тако нису признавали ни световну власт, што је сасвим логично било, пошто нису признавалп верску власт. Ни с краљем и царем није било изузетка, особито ако је био рђав и гонпо богумиле ради њихове вере. Ако је владалац уводио норедак и нцје нм украћивао слободу еавести, иа се још на богумиле ослањао, п они су били сношљиви према њему, н њихово учење о владаочевој властн остајало је гола теорија. Богумили су се држали једнако и према световној и према верској власти. То је доказ, да су слободу савеети признавали тако исто и другима, н да су крај свег жара, којпм су љубпли своју веру, били трпељнвп ирема људима друге вере, док су они били добри. Само злима н рђавима били су непријатељи, али не радп њихове вере, но радп њихове злости п рђавства. Смртне грехове нису признавали, јер је сваки грех тежак. Првп захтев био је да сваки правн ришћанин мрзи овај ђавољп свет, п да се одрекне добара и богаства, јер је то ..рђа душе“. Прави ришћанин има само толико, колико му је потребно за живљење; све остало даје сиромасима п немоћнима н на општинске потребе. Најтежн грех бејаше лаж, а после заклетва, па била истинита или крива. Трговце су сматрали за лажљпвце п кривоклетнике; с тога се нису нп упуштали у трговање. Љпхове речн бпле су; „да, да“, ,<не, не“. Брак су одбацивалп као п друге тајнс. Били су противни општењу са женама, јер су нагињали аскетизму п жене су сматралп као сметњу на путу к савршенству. Жене су узимали да би с њима рађали децу, али су нзјављивали да ће их држати само дотле, докле буду честите н нобожне. Ако жена ннје одговарала овим условима, муж је одпушта. Што богумилп нпсу признавали брак за тајну п за везу нераздвојну, ннкако не треба мислити да је отуда извирала поквареност, јер су протпвници прпзнавали да су богумили строго чистн н морални. Кад им је нешто било неразумљиво, загонетно, где им .је потребан био савет и поука, сами су се иомагали умом и фантазијом. Кад им вера и њени канони нпсу могли дати савета, богумили се нису губили у забуни. Као пастири посматрали су звезде и читали у њима. Опсенарске гатке и проповеди накнађпвале су им мудрост у књизи; с њима су одгонили сваку болест људску н сточну н сваку невољу у животу. Богумили су се налазили између православних и католика.